Roditelji ne misle kako će dete doživeti zastrašivanje poput: “Dosta mi je svega, jednog dana ću da se pokupim i odem i sve ću da vas ostavim!”.
Pred izlogom prodavnice igračaka stoje mama i sin koji nosom ostavlja pečate na izlogu i povremeno oduševljeno uzvikuje. On, naravno, ne želi da se odvoji od ovog uzbudljivog prizora i mama mu kaže: “Ako smesta ne pođeš ja ću te ostaviti.”
Mnoge majke i očevi kažu svojoj deci: “Ako budeš nevaljao, ja ću otići zauvek”, “ako samo još jedanput kažeš neću, ja ću te ostaviti”, “ako smesta ne uđeš u kuću, nećeš me više zateći”, “ako nećeš da se kupaš, ja odlazim, meni ne treba prljavo dete”, “pravićeš ti mene od blata kad me ne bude bilo i duvaćeš da se što pre osuši”, “mi ne možemo da te volimo kad si nevaljao”, “ni jedna ljubav nije večita, pa ni majčina” itd.
Pročitajte i: Najčešće greške kojima kočimo razvoj inteligencije sopstvene dece
Roditelji znaju da će ove pretnje i ucene naterati dete na poslušnost. Ali ono što mnogi ne znaju jeste da su te pretnje najveći izvor strahovanja kod dece i da to strahovanje i nesigurnost koji iz njega proističu mogu kod dece pored kukavičluka dovesti i do mnogih drugih, ponekad i vrlo ozbiljnih poremećaja u ponašanju.
Ove pretnje nisu uvek upućene direktno detetu. One se često provlače kroz razmirice roditelja koji ne misle kako će dete to doživeti i da li će ga to pogoditi. “Dosta mi je svega, jednog dana ću da se pokupim i odem i sve ću da vas ostavim, pa ti onda vidi šta ćeš i kako ćeš”, ili “meni je dosta, ovako više ne može, najbolje će biti da se razvedemo” (a pri tom ne pomišljaju ni na odlazak ni na razvod). A onda se odjednom kod njihovog deteta javi niz strahova: dete ne sme da ostane samo u sobi, ne sme da se odvoji od mame ni za trenutak, neće u obdanište, neće da ostane samo čak ni sa ocem, boji se voza, autobusa, aviona itd.
Pročitajte i: Napadi besa – kako da ih sprečite i “lečite”
Mnoge strahove kod dece roditelji mogu da spreče ako obrate pažnju na svoj način ophođenja i govora, a mnoge mogu da otklone sa puno razumevanja i strpljenja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne čini umesto deteta ono što može da uradi samo
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO. To...
Najkraća psihoterapija: Gospođo, to u stvari znači da ste vi dobra majka
Piše: Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut "Pre par godina pozove me jedna žena telefonom i glasom punim očaja priča mi o tome kako joj je život izgubio smisao jer je...
Tuča roditelja na vaterpolo utakmici u Beogradu: Kompleksi ili lečenje bolesnih ambicija?
Tuča roditelja mladih vaterpolista Partizana i Beograda ponovo je povukla na površinu stare probleme srpskog sporta. Tačnije jedan veliki problem, nazvan BOLESNE AMBICIJE. U sportu, pogotovo dečijem, gde se još ni...
Prof. dr Filipović, psihijatar: Napadi besa kod dece postoje dokle god postižu svoj cilj
U Jutarnjem programu TV Prva gostovao je prof. dr Branislav Filipović, psihijatar, i tom prilikom odgovarao na pitanja koja se tiču dečje histerije, napada besa, razmaženosti, poremećenog sistema vrednosti. Doktor...
Mislila sam da ovo nije potrebno napominjati roditeljima, sve dok se nisam susrela sa slicnim slucajevima u okruzenju, a nedavno sa necim slicnim u mojoj kuci. Moja majka preti mom detetu da ja necu doci ako ono ne uradi ovo ili ono. Naravno da sam odmah reagovala, ali nisam sigurna da li je ona shvatila sustinsku vaznost ovoga. Sve se zavrsilo na medjusobnom prebacivanju.