3. Biraju roditelja kod kog su posledice blaže u odnosu na situaciju
Dok su deca još mala, roditelji nemaju mnogo različitih pravila jer se o svemu dogovaraju. Ali kako deca rastu i stvari se komplikuju, a mišljenja roditelja počnu da se razilaze. Ono što je važno mami nije tati, a ono što bine tatu, ne brine mamu.
Takođe, roditeljima je često i prag tolerancije različit, pa deca biraju da se obrate roditelju koju je „mekši“, što je i normalno. Međutim, ukoliko primetite da se ovo prečesto dešava, pronađite zajedničko rešenje sa svojim partnerom i zazuzmite jednake stavove, kako dete ne bi počelo blažeg roditelja da iskorišćava, a strožeg da izbegava.
4. Biraju roditelja koji manje pridikuje
„Sedi mirno“, „Ne pričaj sa punim ustima“, „Obuci pidžamu“, „Jesi uradio domaći“, „Koliko puta mora da ti se kaže“… Roditelj koji stalno priča i stalno prigovara deci će s vremenom biti manje „važan“ jer će im sve te pridike više ići na živce nego što će ga uvažavati.
To naravno ne znači da dete ne treba opominjati,ali ako konstruktivni razgovori budu brojniji od pridikovanja, vaše dete će vas više slušati.
