Zbog ekrana svaki drugi biće kratkovid

Polovina ukupnog broja ljudi u svetu će do 2050. godine biti kratkovida. To je procena stručnjaka na osnovu mnogobrojnih oftalmoloških studija, a razlog „epidemije“ kratkovidosti je pre svega dugotrajno i često gledanje u ekrane mobilnih telefona i kompjutera, odnosno korišćenje vida za gledanje na blizinu. S druge strane, sposobnost za gledanje u daljinu praktično da se i ne koristi tokom svakodnevnog života u gradovima, upozoravaju stručnjaci.

Osim benigne kratkovidosti (miopije), koja ne podrazumeva promene na očnom dnu, profesor doktor Miloš Jovanović, specijalista oftalmolog, upozorava na takozvanu malignu miopiju, čiji je jedan od glavnih uzroka uvećana očna jabučica. Budući da se vidna oštrina razvija do sedme godine života, u slučaju bilo stečene, bilo urođene miopije, najvažnije je pregled obaviti na vreme i korigovati vid naočarima ili laserskom operacijom. Ukoliko se korigovanje vida ne obavi na vreme, osim dioptrije koja se ne može izlečiti hirurški, preti rizik i od mnogobrojnih drugih oboljenja očnog dna.

* Zbog čega broj kratkovidih osoba dramatično raste svuda u svetu?

– On jeste u apsolutnom porastu. Iako nema tačnih podataka za Srbiju, mnogi stručni radovi verifikuju povećan broj kratkovide dece. Najčešće objašnjenje je često korišćenje vida za gledanje na blizinu. Da gledanje na blizinu uzrokuje kratkovidost, pokazuje činjenica da je miopija češće zastupljena kod dece koja žive u gradu, gde je sve na bliskom odstojanju, gde nema nikakvog vidika niti pogleda u daljinu. Kod dece na selu, miopija je ređa.

* Da li je svaka kratkovidost ista?

– Miopija se deli na dve grupe. Prva je benigna, školska miopija, koja se najčešće otkriva kada dete krene u školu, jer tokom čitanja i pisanja odjednom nastaje povećana potreba za oštrinom vida. Zove se benigna, jer ne prouzrokuje promene na očnom dnu, a dioptrija je najčešće od jedan do šest. Druga je maligna miopija, kod koje postoje degenerativne promene na očnom dnu i gde retina strada zbog određenih izduženja. Dioptrije su velike i kreću se oko 10, 15 ili 20. Naziv „maligna“ možda nije adekvatan, ali je ustaljen svuda u svetu.

RAZROKOST

Ako jedno oko preuzima funkciju drugog, na koje se slabije vidi, da li to stvara novi problem? – Slabovido oko znači da oči nisu u ravnoteži, pa se drugo oko ne koristi dovoljno i „ulenji se“. Zbog toga s vremenom može da nastane razrokost, jer jedno oko uvek „beži“ i nema sihronizacije.

* Koji su glavni razlozi za kratkovidost?

– Kod benigne kratkovidosti, koja nastaje kasnije u životu, a za čiji razlog nastanka su navedeni ekrani kompjutera i telefona, osnovni uzrok se ne zna. Kratkovidost, takođe, može da bude urođena. Ako roditelji imaju miopiju, veliki je rizik da će je i dete imati. Ako jedan od roditelja ima malignu miopiju, 20 odsto je rizik da će je imati i dete, dok oba roditelja sa miopijom povećavaju rizik od kratkovidosti kod deteta za 40 odsto. U grupu koja češće ima miopiju takođe se ubrajaju i prerano rođena deca. Kod maligne miopije, činjenica je da 98 odsto kratkovidih osoba ima povećanu očnu jabučicu. Gotovo sve osobe koje imaju visoku miopiju imaju velike oči. To oftalmolog na prvi pogled može da prepozna.

* Koliko je važno uočiti kratkovidost na vreme?

– Vidna oštrina se razvija do šeste-sedme godine. Posle toga se to učvrsti i ostaje tako. Zato naočare treba početi nositi u najranijem uzrastu da bi se problem rešio. Ako neko dođe sa 30 godina, a kaže da ne vidi dobro od detinjstva, to najčešće znači da ni laserska operacija ne može da pomogne.

* Da li kratkovidost nosi rizik od drugih, ozbiljnih komplikacija?

– Miopne oči su predisponirane za nastanak određenih oboljenja u kasnijem periodu života. Predstavljaju povećan faktor rizika za nastanak ablacije retine, dok lakše povrede očiju mogu da uzrokuju teže posledice kod kratkovidih osoba. Osim toga, češća je pojava glaukoma, komplikovane katarakte i razrokosti.

NIJE BOLEST

Da li je kratkovidost bolest? – Reflekcione mane su kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Te mane se ne smatraju bolešću, već refrakcionom manom. Kratkovidost se ne smatra bolešću, jer se može regulisati naočarima, i nakon toga se dobija normalna vidna oštrina.

* Koja od ovih komplikacija je najčešća?

– Jedna od najčešćih je ablacija retine, odnosno odlubljenje mrežnjače od svoje podloge. Zbog velikog oka koje se izdužuje, svaki milimetar viška dovodi do povećanja za tri dioptrije. Na primer, neko ko ima dioptriju 21, imaće povećano oko za sedam milimetara. Očna jabučica će mu biti 30 umesto normalnih 24 milimetra, što je ogromna razlika. Retina ne može da prati to uvećanje, pa dolazi do udubljenja. Upravo takvi pacijenti su skloniji nastanaku ablacije retine.

* Da li kratkovidost na jednom oku može da uzrokuje problem sa drugim okom?

– Ukoliko se ne koriguje u ranom detinjstvu, benigna miopija može da dovede do slabovidosti, odnosno ambliopije. To se naročito često dešava ako postoji razlika u visini dioptrije između jednog i drugog oka. Ako je dioptrija jednog oka -4, dok je drugo -1, pacijent će nesvesno koristiti samo oko na koje bolje vidi, dok će drugo isključivati iz gledanja i ono će s vremenom postati slabovido. Zbog toga se na drugom oku ne može razviti oštrina vida. I zato je važno da na vreme počnu da se nose naočare ili sočiva.

* Na koji način se reguliše kratkovidost?

– Najpre se pokušava sa naočarima ili kontaktnim sočivima. Laserskom operacijom se mogu trajno rešiti benigne miopije sa dioptrijom manjom od -8. Sve preko toga može da se reši delimično, odnosno da se dioptrija samo donekle ispravi. Kod maligne miopije, bilo bi sjajno kada bismo mogli, recimo, da smanjimo oko, ali to, nažalost, nije moguće.

* Da li ishrana, nedostatak određenih vitamina i suplemenata može da utiče na nastanak miopije?

– Pobornik sam klasične medicine i nijedna literatura do sada nije potvrdila ništa slično.

* Da li postoji bilo kakva prevencija?

– Postojale su različite priče o zaštitnim naočarima sa rupicama, koje su jedno vreme donošene iz Rusije i prodavane na našem tržištu. Naravno, ništa od toga nije bilo efikasno. Ipak, zdrav život, fizička aktivnost i smanjeno korišćenje kompjutera i telefona sigurno bi uticali na to da se smanji broj kratkovidih. Čak i ako se ne može sprečiti nastanak miopije, mogu se sprečiti komplikacije, i to redovnim sistematskim pregledima, pogotovo dece, već od prve ili druge godine života.

A. VASIĆ
Izvor: Novosti