Istraživanje je pokazalo korelaciju između vremena odlaska u krevet i srčanog i moždanog udara, pogotovo kod žena, kao i da je najbolje ići na spavanje između 22 i 23 časa.
Foto: Freepik
“Zlatni sat” između 22 i 23 časa može da bude najbolje vreme za odlazak u krevet kako bi se zaštitili od srčanih problema i moždanog udara, kažu naučnici.
Studija Univerziteta Ekseter otkrila je da odlazak u krevet posle ponoći može da ošteti srce, jer je manje izvesno da će ti ljudi videti jutarnju zrake sunca što će narušiti prirodni telesni ciklus.
U istraživanju je učestvovalo više od 88.000 Britanaca između 43 i 74 godine. Učesnici su nosili oko ručnog zgloba merače koji su beležili vreme odlaska u krevet i buđenja nedelju dana, a takođe su i odgovarali na neka pitanja o njihovom životnom stilu.
Ovi podaci su bili upoređeni sa medicinskim zapisima od preko pet godina koji su do detalja opisivali slučajeve srčanih oboljenja, srčanih i moždanih udara.
Rezultati istraživanja su pokazali da je najniži rizik od srčanih oboljenja bio kod onih ljudi koji su na spavanje odlazili između 22 i 23 sata svake noći.
S druge strane, ljudi koji su išli na spavanje nakon ponoći imali su 25 odsto veće šanse za razvoj srčanih problema. Isto tako, odlazak u krevet pre 22 časa je povezano za 24 odsto većim rizikom, dok je 12 odsto veći rizik od srčanih oboljenja primećen kod ljudi koji su na spavanje odlazili između 23 časa i ponoći.
Istraživanje je objavljeno u European Heart Journal sa ciljem da ohrabri ljude da uspostave redovnu rutinu odlaska u krevet, jer može da im pomogne da spreči srčana oboljenja.
“Telo ima 24-časovnii tzv. dnevni ritam spavanja koji reguliše fizičke i mentalne funkcije”, rekao je Dejvid Plans, jedan od istraživača.
“Iako još uvek ne možemo da odredimo zašto je to tako, studija pokazuje da raniji ili kasniji odlazak u krevet može da poremeti ritam tela, što može da rezultira srčanim poremećajima i bolestima”, dodao je on.
Dovoljna količina sna neophodna je za naš organizam i njegovu dobrobit, a preporučuje se da to bude 7-9 sati dnevno
“San nije jedini faktor koji može da utiče na zdravlje vašeg srca. Takođe je bitan ceo vaš stil života, krvni pritisak i nivo holesterola, održavanje zdrave telesne težine i redovno vežbanje, kao i smanjen unos soli i alkohola, kao i zdrava izbalansirana ishrana”, složni su istraživači.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.