Чувени писац Нил Гејмен рекао је: Најједноставнији начин да будемо уверени да одгајамо писмену децу јесте да их научимо да читају и да им покажемо да је читање активност која пружа задовољство. И то значи, најједноставније речено, да пронађемо књиге у којима уживају, да им дамо приступ тим књигама и пуштамо их да читају. Библиотека је место које управо томе служи. Оно што једној библиотеци даје посебну топлину јесу библиотекари који у њој раде, који воле књиге и читање и ту своју љубав успешно преносе на децу и младе.
Детињарије и Креативни центар представљају вам причу једног библиотекара у рубрици
ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ
Кажите нам нешто о себи?
Ја сам библиотекар саветник, писац за децу и одрасле. Уредник сам програма за децу на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево која ове године обележава 150 година од оснивања Карановачке читаонице.
Објавио сам књиге за децу: Ливада мога деде, Како се воли у шуми, Продавци смеха и Испричај ми свет, а за одрасле: Кућни предео, Попис и Салата од славујевих језика. Превођен сам на руски, бугарски и енглески. Заступљен сам у домаћим и страним антологијама, изборној лектири. Добитник сам више књижевних награда. Објавио сам преко тридесет стручних радова из области библиотекарства. Учесник сам, по позиву, више домаћих и међународних стручних и научних скупова. Аутор сам десет сценарија за анимиране филмове које су радила деца, полазници Мале школе анимираног филма наше библиотеке. Неки од њих су освојили важне награде на међународним и домаћим фестивалима.
Како мотивишете децу и младе да дођу у библиотеку и заволе читање?
За мене је библиотека кућа свих кућа у којој за свакога има места. Најважнији принцип у развоју читалачке мотивације је модел очигледног примера. Ако дете уверимо да му је библиотека кућа у којој га чека неко (родитељ, учитељ, васпитач, писац за децу, спортиста или нека друга јавна личност) ко је, учећи у тој или некој другој библиотеци, успео да постигне у животу оно што је највише волео и желео. Ја искуствено знам и чврсто верујем да је библиотекарство и данас као што је и одувек било: мисија која је од опште користи за човечанство. Човек је читалачко биће окружено читалачким бићима. Библиотекар је један од оних људи који је својим позивом привилегован. Он је њихов путовођа у читалачком океану који непрекидно расте. Библиотекар зна, више од било кога другога, да проблем нечитања траје неколико миленијума и да га није лако решити. Најстарији запис о томе стар је 3500 година. У старом Сумеру један брижни отац нам је, на глиненој таблици, оставио снажну и данас актуелну истину. Он се вајка на сина који воли више да шета перивојима, него да учи за државног чиновника. Родитељ је и тада размишљао као и што би требало да размишља родитељ и данас. Како да мотивишем своје дете да више чита и учи? Моја библиотечка порука њима гласи: читајте да би вам деца читала, учите да би вам деца учила.
Ми смо се у Краљевачкој библиотеци определили за модел породичног читања и то је дало и даје видљиве и позитивне резултате који се мере бројем прочитаних књига и повећаним бројем чланова библиотеке.
Да ли сте у вашој библиотеци спроводили неки програм који је подстакао децу и младе да више читају?
Отварањем новог, предивног Дечјег одељења 2004, наш најважнији библиотечки задатак је био да га учинимо живим. Успели смо и успевамо, а то постижемо кроз бројне читалачке и програмске акције као што су: Библиоитека у школи, школа у библиотеци, Кључеви знања (пројекат је подржало Министарство културе и информисања Србије) намењен је малим четвороразредним школама у краљевачком крају. Кроз програм смо обезбедили мале библиотечке књижне збирке (мале приручне библиотеке) за тридесет два подручна одељења. Треба поменути и програме Лектира не боли коју четврту годину за редом радимо по идеји учитељице Ане Милошевић, а у њој учествују бројне краљевачке школе. Гости програма су писци за децу, а новину у раду представља и видео мост који нам омогућава да будемо у кући писаца и да видимо дом у којем настају књиге које читамо. Радо су нам се у том облику рада одазвали Урош Петровић, Јасминка Петровић и Гордана Малетић. Важна је и наша Дописна радионица. У форми дописнице се обраћамо писцима чије смо књиге прочитали. Дописујемо и мењамо нешто у њиховим књигама и на крају се са њима сусрећемо. Између осталих, дописивали смо се, на обострану радост, са: Оливером Недељковић, Драганом Хамовићем, Бранком Стевамовићем, Љиљаном Дугалић, Игором Коларовим… Успеху у промоцији књиге и читања значајно су допринеле и наше креативне радионице које бележе веома запажене резултате. Већ двадест година у Библиотеци ради Књижевна радионица коју води Гордана Тимотијевић, угледни писац за децу, преводилац и уредник у нашој Издавачкој делатности. Мала школа анимираног филма коју води Никола Масловара урадила је десет филмова. Поменућу најважније: Књига је банка знања који је финансиски подржла Народна банка Србије и Марко Краљевић, епски јунак који смо урадили зједнички са библиотеком Борка Талески из Прилепа. Пре неколико година овим филмом је отворена важна прилепска културна манифестација Дани Кеаљевића Марка. Филм Библиотенис смо урадили у време одржавања тениског меча Србија – Хрватска. Деца аутори су била у прилици да филм лично поклоне хрватским и српским тенисерима на челу са Новаком Ђоковићем. Имамо и Луткарску радионицу коју десет година успешно води Љуба Радета, учитељица, а имамо и Библиорециклажу, врло важну и у библиоткарству необичну креативну радионицу. Њен је водитељ Биљана Миљковић, учитељ и писац за децу. Она их практично учи да се ништа у библиотеци не баца и од новинске хартије са њима прави јединствене предмете, мала уметничка дела. Гусле од папира направљене у овој радионици се налазе у Музеју Вукове задужбине у Београду.
Које књиге су најактуелније код предшколаца, шта воле да читају основци, а која издања најрадије позајмљују средњошколци?
Предшколци радо читају бајке и бајколике приче Дејана Алексића Лука из олука, Весне Алексић Госпођица шпагета, Игор Коларов Фиона и друге мистерије. Основци воле књиге Уроша Петовића Тајне вештине Марте Смарт и Загонетне приче, Јасминке Петровић, Ово је најстрашнији дан у мом животу, Градимира Стојковића, Ја као ти, ти као ја, а средњошколци радо читају, на нашу велику радост, књиге Горана Петровића, Олге Токарчук, Орхана Памука и др.
Које књиге бисте издвојили и препоручили деци и младима?
Са радошћу им препоручујем књиге Дејана Алексића Ципела на крају света, Гордане Тимотијевић Свракин сат, Виолете Јовић Како сам постао псето и Гордане Малетић Катарке Београда.
Да ли се сећате ваше омиљене књиге из детињства?
Сећам се и сада је читам сваке године и изнова откривам лепоту причања и дргучијег читања истог. Та је књига Мали принц.
Шта тренутно читате?
Књигу радости, српско песништво за децу, двојезично издање на српском и руском.
Можете ли да поделите са читаоцима неку занимљиву анегдоту из библиотеке?
Шестогодишњој Невени, полазници Бајкотеке (радионице за предшколце) новинар Политике на Дечјем одељењу поставља питање:
„Зашто читамо?“
Она одговара: „Зато што је читање здраво!“
Био сам задивљен одговором који је подсећао на древни запис библиотекара библиотеке у Теби који је изнад књига на порталу написао: „Медицина за душу.“
Који савет бисте дали родитељима у вези с тим како да подстакну децу на читање?
За њих имам две кратке поруке. Прву устиховану молим да казују својој деци:
Читање је путовање у знање,
А знање је највеће имање.
Коме живот у читању пролази,
Томе имање само долази.
Другу молим да примењују у сваком тренутку свога живота. Она гласи: читајте да би вам деца читала, учите да би вам деца учила.
Детињарије и Креативни центар препоручују вам књигу Весне Алексић, вишеструко награђиваног писца за децу
АКО МИ СЛУЧАЈНО НЕ ВЕРУЈЕТЕ
Написала Весна Алексић
Илустровао Вукашин Багић
Ако ми случајно не верујете узбудљива је прича о девојчици која, иако још не зна да чита, открива велику тајну познату само посвећеним читаоцима. Та се тајна крије иза питања: Како то да можемо да будемо и ту и тамо? Већ самим питањем завирује се у велики свет који нам књиге пружају и у најлепше људско занимање које постоји, а то је бити читалац; тим питањем наслућује се како постоји једна критична тачка у одрастању на којој се решава важно животно питање – од те тачке људи се деле на оне који читају књиге и имају безброј стварности пред собом и на оне који су осуђени само на једну, појавну стварност.
Књига Ако ми случајно не верујете објављена је у едицији Хајде да читамо која је намењена онима који су тек научили да читају. Свака књига садржи три кратке приче које повезује исти јунак, а употпуњују их дивне илустрације.
Ово је књига за подстицање читалачког самопоуздања, намењена је предшколцима и млађим основцима, као и свима осталима који верују у детињство као стање духа.
Izvor: Detinjarije.com
