Prvi koliko-toliko prijatni prolećni dani nekada su označavali početak perioda godine tokom kog su deca ulazila u kuću samo kada ogladne ili im majke sa prozora doviknu da je vreme za spavanje.
Ostatak dana deca su provodila u igri bez kraja, učeći se svemu onome što se ne može naučiti u školi, ispred tv-ekrana ili sa mišem u ruci. Sticala su veštine, učila da pobeđuju i gube, rešavaju probleme, sklapaju poznastva i bore se protiv dosade, samo uz pomoć svoje mašte i snalažljivosti. Danas smo nekako izgubili iz vida koliko je ova životna škola dragocena, a čak i kada smo svesni važnosti igre na otvorenom, ne znamo kako da dete motivišemo da se odvoji od crtaća i igrica i pođe na igralište.
Evo malog pregleda najpopularnijih igara na otvorenom, koji će vam osvežiti pamćenje, i, nadamo se, „razigrati“ i vas i dete:
Šuge
Na početku igre bira se „šuga“ ili „šugica“, a njen zadatak u igri je da juri ostale igrače dok nekog ne uspe da dodirne. Tada taj drugi igrač biva „zaražen“ šugom i od njega svi počnu da beže, uključujući i prethodnu „šugicu“. Igra se nastavlja sve dok se igrači ne umore, ili im ne dosadi. Pošto je ova igra odlična za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta i zagrevanje svih mišića, danas se često koristi kao „zagrevanje“ na sportskim treninzima mališana.
Ledeni čika
Ovo je igra slična šugi, s tom razlikom što jedan igrač sve vreme juri ostale. Kada nekog dotakne i kaže: „Zaleđen!“, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni čika nastavlja da juri dalje. Igrači koji su još nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike.
Šarena jaja
Za ovu igru je potrebno je najmanje 4 igrača. Jedan je „đavo“, drugi prodavac, a ostali su šarena jaja. Igrači koji predstavljaju jaja se, pre početka svakog kruga, dogovaraju ko će biti koje boje, npr. crvene, žute, zlatne, itd. Zatim se poređaju unaokolo i čučnu, kako bi podsećali na jaja u korpi. Kada su pripreme gotove, đavo dolazi da kupi jaja. Sledi uobičajeni dijalog:
Đavo: „Kuc, kuc!“
Prodavac: „Ko je?“
Đavo: „Đavo s neba!“
Prodavac: „Šta vam treba?“
Đavo: „Jedno jaje!“
Prodavac: „Koje boje?“
Đavo: (pogađa) „Žute?“
Ukoliko đavo ne pogodi boju, pogađa ponovo. Ako među igračima postoji žuto jaje, ono odmah ustaje i beži. Kad ga đavo uhvati, onda uhvaćeni igrač postaje đavo u sledećem krugu.
Preskakanje konopca
Sa konopcem za preskakanje može se zabavljati na mnogo načina, solo ili u društvu. Kada dete preskače konopac samo, potrebno je da se prethodno podesi njegova dužina. Idealno je da, kada dete stane na sredinu konopca, ručke može da podigne do pazuha. Ukoliko je konopac predug, može ga obmotati oko šake, ili ga možete skratiti kod drške. Preskakati se može trečeći, skačući, sa obe noge zajedno ili naizmenično, sa poskocima između okreta konopca, unapred, unazad, krećući se ili u mestu…
Preskakanje konopca u društvu podrazumeva da dva igrača drže konopac i okreću ga u velikim krugovima, dok treći igrač stoji između njih i preskače konopac. Treći način jeste da jedan igrač drži konopac za jednu ručku, i rotirajući ga oko sebe, vitla konopac u krug na desetak santimetara iznad zemlje, dok jedan ili više igrača preskaču.
Frizbi
Frizbi je još jedna igra koja zahteva mnogo kretanja, pa je odlična za razmrdavanje mališana nakon zimskog mirovanja. Idealno je da se igra na mekoj podlozi, tj. na travi, kako bi dete moglo slobodno da se baca i valja za „odbeglim“ frizbijem, što će izazvati mnogo smeha i dobrog raspoloženja.
Frizbi se prilikom bacanja drži tako da palac ruke bude na gornjem, a ostali prsti na donjem delu diska. Ruka je savijena u laktu, u nivou ramena, a frizbi blago nagnut na gore, kako tokom leta ne bi završio u travi.
