AKO DEČAK PLAČE…
Znači došlo je do nevolje. Za vas je ona bezvezna (u vrtiću su mu dali grozni pirinač umesto omiljenog pasulja), ali je za njega ogromna! Za njega je svaka nevolja ogromna. Zato što je detetov svet još uvek malecan da bi se pirinač zanemario i izgubio u njemu… A ako se dogodila nevolja, vaše je da ga umirite! Koliko god da on ima godina. Obavezni ste da ga umirite! To je dogma, zakon vašeg budućeg uzajamnog razumevanja: dete ne sme da neutešno plače. Nikada.
- NE ČITAJTE MU BUKVICE.
Nadam se da ovde nije potreban komentar.
- VI STE UVEK NA NJEGOVOJ STRANI.
Ne samo na rečima, nego i na delu. Nikada ne povlađujte nastavnicima koji se žale na njega, nikada ne vičite na njega „zbog društva“. Pred ljudima – ON JE UVEK U PRAVU. VAŠ SIN JE UVEK U PRAVU!
I tada se vaš sin neće plašiti da vas upita o onome o čemu se „ne priča“. Zato što će tada znati da vi nećete viknuti na njega: „Kakvo je to pitanje?!“ ili „Kako te nije sramota?!“ Zato što će vam verovati. Drugim rečima, biće siguran u vas. A to je mašta svake majke. I ona se može ostvariti.
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: Adme.ru
Тооооооооо! Тако је!!!! Тако се узгајају егоцентрици, надобудне будалетине и болесни нарциси! Браво! Прави рецепт за КАКО ВАСКРСНУТИ ХИТЛЕРА!
Bravo! Upravo to htedoh da napisem! Kako bolestan i glupav tekst nemm reci!!!!
Bravo „JA“ ! Slažem se u potpunosti. Ovo je odlićan naćin da se na kraju dobije jedna egocentrična,osetiljiva, samoživa, sujetna baba od muškarca, a takvi nam u ovom delu sveta ne manjkaju.
„Vas sin je uvek u pravu“? Svasta! Kakva nevidjena glupost!!!!! Divno ce da se formira s takvim stavom…
Zbog takvog odgoja nastavnici, odgojitelji i okolina imaju problema s djecom. Kod djece se ne razvija empatija, osjećaj za odgovornost nego egoizam i nerealan osjećaj superiornosti.
Imam četiri sina, i gluplji tekst nisam pročitala skoro! Ja sam mom detetu roditelj, majka, ne mogu mu biti drugarica ni najbolji ortak. Možemo da pričamo o čemu god žele, ali na određeni način i uz poštovanje odnosa majka – sin. Meni je ovo bolesno.
Mislila sam da cu procitati savete strucnjaka za odgajanje sinova, naslov zavodi na pogresan put. Sigurno bi i komentari bili drugaciji da je naslov nesto u smislu „odgajanje decaka bez ocinske figure-prica jedne mame“. Inace mi je tekst sve strasniji kako se razvija, jer ja iz njega citam da je mama sebi prakticno gajila partnera. Ne u smislu incesta, nego emotivnog odnosa zajednistva, pricanja o svemu, cutanja o njegovim manama, greskama, nikako mu ne zvocati… to sve zvuci kao da prica o muzu, a ne detetu.