Наше свакодневне рутине су се промениле, не знамо како ћемо живети од понедељка или од сутра, а посебан стрес свему томе додају и медији који из минута у минут извештавају о броју заражених корона вирусом који се повећава из дана у дан, говоре о новој вакцини или о прекиду наставе. О томе се говори у свим медијима, дискутује се у породици, а у школи се деци дају препоруке о мерама заштите како се не би заразила…
Када говоримо о страховима деце од корона вируса, морамо да знамо зашто се код деце уопште јављају страхови и како се они превазилазе.
Углавном се родитељи теже носе са овом ситуацијом са корона вирусом него деца, а узнемиреност која се може јавити код деце често буде пренета са родитеља. Деца уче од нас и гледањем и слушањем. То све зависи од понашања околине и родитеља. Аутор популарне књиге „Пријатељски разговори дечјег психијатра са родитељима и васпитачима“, познати дечји психијатар проф.др Светоми Бојанин сматра да ниједан страх код детета, ниједну грешку коју дете направи, не треба драматизовати. „Јао, то је страшно! Како си такву глупост помислио?” – то се никад не каже деци. Све што се догађа треба испричати, распричати, расправити, у неком дијалошком односу, без пребацивања, тако да се не драматизују ситуације. С децом треба разговарати као с одраслима, на теме које њих интересују. Дете ће имати страх када види да и родитељи имају страх. Код мале деце, родитељ не мора ништа да каже детету да би га узнемирио, јер, по нашој физиономији, дете препознаје потребу да буде улашено.
Значи, истиче др Бојанин, у овој ванредној ситуацији морамо да научимо да разговарамо са децом и да навикнемо да будемо сами са собом и са својим породицама. Са малом децом која не разумеју говор исто можете да „разговарате“, можете да се играте или да слушате музику. Не треба децу да застрашујемо са корона вирусом, него да их научимо како да реагују у оваквим ситуацијама. Данас су стрес и депресија постале водеће дијагнозе у психијатрији, али могу да вам поручим да стрес не лече психијатар и лекови, већ људи, породица и пријатељи.
Следеће практичне савете за превенцију и превазилажење стреса везаног за корона вирус даје Николина Шарац, психолог, сарадник Центра за логопедију и рану интервенцију др Несторов, који ради по методама проф.др Бојанина:
- Немојте много да читате разне чланке и савете о корона вирусу, о вакцинама, о броју оболелих… Направите неку селекцију и ограничите себи време колико времена ћете потрошити на читање тема везаних за корона вирус. Лако се пређе граница између потребе да се информишемо и стања када се „утопимо“ у све те вести. Ако вас ове информације узнемирују, онда их прескочите и читајте нешто друго.
- Осмислите неке интересантне активности за себе и за породицу. Разговарајте са децом и посветите им мало већу пажњу него што то иначе радите.
- Свима је тешко да прихвате да наше старе рутине више нису могуће због мера предострожности везаних за корона вирус, али важно је да будете флексибилни и да започнете нову рутину која вам може помоћи да се осећате мање узнемирено и да се осећате пријатно. Успоставите рутине попут вежбања, припремања интересантних оброка или ранијег одласка на спавање, јер је све то веома важно за регулисање нашег расположења и наших брига.
- Уколико су деца код куће и прате наставу на даљину, потребно им је помоћи да направе структуру дана. Деца лако упадну у досаду или узнемиреност уколико не постоји структура дана. Поред обавезног учења неопходно је да деца имају и контакт са вршњацима. Уколико сте се договорили да се смање директни социјални контакти онда омогућите деци да комуницирају са вршњацима путем различитих канала на интернету. Ипак, пазите да деца не проводе превише времена уз телефон или рачунар, јер ће то произвести неке друге последице.
- Деца уче по моделу и зато се трудите да будете добар пример својој деци. Важно је да ви будете добро. Углавном, деца преузимају модел понашања родитеља, не само у детинству, већ током читавог живота.
Izvor: Detinjarije.com
