6. Kako se i gde određuje podobnost usvojitelja?
Postupak utvrđivanja opšte podobnosti za usvojenje deteta u nadležnom centru za socijalni rad sprovode stručnjaci organa starateljstva. Pored kontrole javnih isprava koje se podnose, i preko koje proveravaju ispunjenost zakonskih uslova, oni procenjuju lična svojstva i motivaciju usvojitelja, utvrđuju uslove u porodici i sprovode takozvani program pripreme budućih usvojitelja. Kroz taj program nude im određena znanja i veštine potrebne za usvojenje deteta, ali i procenjuju njihovo razumevanje roditeljske uloge i pripremljenost za usvojenje.
7. Koliko traje procedura usvajanja deteta?
Postupak treba da traje 60 dana od podnošenja zahteva, ali se dešava da traje duže ukoliko se program pripreme i obuke budućih usvojitelja realizuje u grupnom radu.
Dešava se, naravno, da usvojitelji na kraju ne uspeju u nameri, ili da sami odustanu nakon što su stekli opštu podobnost za usvojenje deteta, iz različitih razloga.
Svaki slučaj je priča za sebe. Deci koja čekaju na usvojitelje ali svojim ličnim karakteristikama (poreklo, uzrast, razvoj) ne odgovaraju očekivanjima većine – teško je naći dom.
8. Mogu li usvojitelji da biraju dete, ima li i ono pravo da se izjasni?
Usvojitelji ne mogu da biraju decu, niti je to suština usvojenja, oni mogu da se izjasne koje osobine deteta su za njih prihvatljive, a koje nisu. Po zakonu, dete svoju saglasnost za usvojenje daje kada navrši deset godina života.
9. Kad i da li detetu saopštiti da je usvojeno, da li je to obaveza usvojitelja?
Usvojenje treba da bude odmah uobičajena reč u porodici koja je usvojila dete, jer se njome samo opisuje detetu kako je do odnosa između njega i roditelja došlo. Objašnjenje odnosa prilagođava se uzrastu i kognitivnim kapacitetima deteta i priča se ponavlja kada god i koliko god je detetu potrebno. Sasvim mala deca podjednako ne razumeju ni šta je usvajanje, ni da ih je neko biološki rodio.
10. Šta se dešava ako su živi roditelji deteta?
Veliki broj roditelja dece koja idu na usvojenje jesu živi, zapravo najveći broj. Međutim, to su osobe koje nisu vršile roditeljsko pravo ili su ga zloupotrebile, tako što su napustile, zanemarivale ili zlostavljale decu. Neki od roditelja su iskoristili zakonsku mogućnost i dali su svoju saglasnost za usvojenje deteta jer su procenili da ne mogu ili ne žele da se brinu o detetu. Zasnivanjem usvojenja gube se sva prava roditelja prema detetu i deteta prema roditeljima.
Slavica Berić
—————————————–
Slavni usvojitelji
Mnoge poznate ličnosti odlučile su se da usvoje mališane bez roditeljskog staranja.
Najpoznatija na našim prostorima je Esma Redžepova, majka 47 sinova i jedne ćerke, mada nije imala svoje biološke dece. Jedan od naših najuspešnijih košarkaša Vlade Divac sa suprugom Snežanom je 1999. godine iz doma u Zvečanskoj usvojio devojčicu Petru.Crnogorski pevač Sergej Ćetković je 2010. godine usvojio ćerkicu iz Doma za nezbrinutu decu u Bijeloj, a dve godine kasnije još jednu devojčicu. I neke holivudske zvezde pokazale su da, sem velike slave i velikih honorara, imaju i veliko srce: glumački par Tom Kruz i Nikol Kidman, u to vreme i bračni par, 1993. je usvojio devojčicu Izabel, a dve godine kasnije dečaka Konora.Anđelina Džoli i Bred Pit, pored svoje troje dece, 2002. godine su usvojili sedmomesečnog Medoksa iz Kambodže, tri godine kasnije u porodicu je stigla šestomesečna Zahara iz Etiopije, a 2007. i trogodišnji Paks Tijen iz Vijetnama.
Kraljica popa Madona 2008. godine usvojila je Dejvida Banda iz Malavija, a već sledeće godine vratila se u istu zemlju kako bi usvojila i devojčicu Mersi. Poznata glumica Šeron Ston u poslednjih 11 godina usvojila je tri dečaka.
Lepo je sve to, ali ne moze se voleti tudje dete kao biolosko. Zbog toga smo protiv gejevskih „prava“