Suzan Zontag (1933-2004.) bila je jedna od najuticajnijih američkih društveno i politički angažovanih intelektualaca. U svojim dnevničkim zapisima ostavila je svojih deset pravila za vaspitanje deteta.
Svog sina Dejvida, koji je kasnije i sam postao pisac, Suzan Zontag rodila je sa sedamnaest godina. Nakon njene smrti, Dejvid je objavio njene dnevnike iz rane faze (Reborn -early diaries 1947 – 1964). U njima se između ostalog našlo i njenih 10 pravila za odgajanje dece iz 1959. godine:
- Treba da budem dosledna.
- Ne treba da pričam drugima o njemu (npr. anegdote) u njegovom prisustvu (da ne postane suviše samosvestan).
- Ne hvalim ga za nešto što ne bi uvek prihvatila kao dobro.
- Ne treba da ga strogo prekorevam za nešto što mu je bilo dozvoljeno da uradi.
- Dnevna rutina: jelo, domaći, kupanje, pranje zuba, priča, spavanje.
- Neću dozvoliti mu da me monopoliše kad sam sa drugim ljudima.
- Uvek dobro govoriti o njegovom tati (bez grimasa, uzdaha, gubitka strpljenja).
- Ne obeshrabrivati detinjaste fantazije.
- Treba da bude svestan da postoji svet odraslih koji se njega ne tiče.
- Ne treba da pretpostavljam da ono što ja ne volim da radim (kupanje, pranje kose) on takođe neće voleti.
Izvor: Brain Pickings
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Nema komentara.