Sve se komplikuje kada roditelji ne mogu ili ne žele da priznaju da je njihovo dete razmaženo i da je vreme da se preduzme nešto.
Razmaženo dete donosi mnogo problema roditeljima. Čim detetu zabranite nešto, odmah primenjuje već stečene navike i metode i pokazuje još jedan izliv besa dok ne dobije ono što je naumio.
Sve se komplikuje kada roditelji ne mogu ili ne žele da priznaju da je njihovo dete razmaženo i da je vreme da se preduzme nešto. Mnogi roditelji ne obraćaju pažnju na nepredvidivo ponašanje deteta. Međutim, takvu decu čekaju problemi kada odrastu. Zato takve situacije roditelji treba da spreče ili reše na vreme.
Ovde predstavljamo 11 glavnih odlika ponašanja razmažene dece.
Dete ne želi bilo šta deli sa drugima
Sebičnost je odlika razmažene dece, oni rade samo ono što je njima u interesu, jer su navikli da dobijaju sve ono što je njima potrebno. Naravno, takvo dete će kategorički odbijati da podeli sa nekim nešto svoje, bez obzira da li se radi o igrački ili pažnji roditelja.
Česti izlivi besa
Deca od 3 do 4 godine su često histerična, jer nisu naučili da na drugačiji način pokažu svoja osećanja. Međutim česti napadi besa kod starije dece su već razlog za zabrinutost.
Jaka zavisnost od roditelja
Žao vam je da ostavite dete kod bake da prespava jer se ono buni, i drami što i sutra mora u vrtić. U toku odrastanja dete mora da se navikne na odvajanje od roditelja.
Zahteva da mu se pripremi njegova omiljena hrana
Naravno, ponekad deca mogu biti izbirljiva. Međutim, ako vaše dete odbija redovne obroke i zahteva da mu se spremi njegova omiljena hrana, to je jasan znak da je dete razmaženo.
Stalno se žali
Još jedan znak razmaženosti – ništa ih dovoljno ne ispunjava. Svako dete voli da dobije novu igračku, nove patike ili trenerku, međutim problem je u tome kada dete vidi da njegov drugar ima neku stvar koju on nema, pa zahteva da se i njemu kupi ista. To je jasan pokazatelj da dete nije zadovoljno i uvek traži više.
Grubost
Roditelji često ispunjavaju svakakve dečje hirove, i dete ih poštuje zbog toga. A šta se događa kada roditelji prestanu da ugađaju detetu? Naravno, dete pokazuje negativnost i agresiju. I zato je opasno detetu davati sve što poželi.
Često moramo da ubeđujemo decu
Razmaženo dete ne prihvata da roditelje, baku i deku jednostavno mora da poštuje, pa se često dešava da se dete raspravlja sa njima i ne sluša ih. Tada roditelji dolaze u situaciju da mole i ubeđuju dete da uradi nešto ili jednostavno bude poslušno.
Manipulacija odraslih
Razmaženo dete često i lako nađe način da manipuliše roditeljima kako bi postiglo svoj cilj. Za to najčešće koristi plač, histeriju, ljutnju.
Zbog detetovog ponašanja mama i tata crvene od stida
Želeći da privuče pažnju dete često prekida razgovor odraslih i počinje da plače ili drami na javnom mestu. Ovaj problem je posebno teško rešiti, ako roditelji od samog početka dopuštaju detetu da se tako ponaša kad god poželi.
Ne osećaju odgovornost za loše stvari koje su uradili
Svaka osoba treba da bude svesna svojih postupaka. Međutim, razmažena deca imaju „tim“ oko sebe (mamu, tatu, baku…) koji uvek ispravljaju njegove greške. Na primer, ako dete udari drugo dete iz komšiluka, majka odmah dotrči i brani svoje dete i opravdava zašto ga je on udario. U takvim okolnostima deca postaju razmažena i gube ili uopšte ne stiču osećaj za odgovornost.
Burno doživljavaju neuspeh
Razmažena deca jednostavno ne prihvataju poraz. Ovakvo ponašanje može biti dozvoljeno samo deci do četvrte godine. Od 4 do 6 godina dete mora da shvati da ne može svaka želja da bude ostvarena, i da treba mirno prihvatiti neuspeh. Razmaženo dete to ne prihvata, i kada mu se dogodi neuspeh pokazuje izlive besa i ljutnje.
U nastavku: UZROCI RAZMAŽENOSTI
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.