Deana Kent Mekdonald je blogerka, zaposlena u Dizniju i majka sjajnih dečaka. U mesecu prevencije sajber nasilja, podelila je sa nama kako se ona izborila da bezbedno uklopi decu i društvene mreže. Evo njenog iskustva:
Moj sin: ”Moram smesta na Instagram, Skajp, Vajn, Fejsbuk…”
Ja: ”Moraš? Baš moraš? Da se razumemo, moraš da jedeš. Ne moraš da ideš na Fejsbuk!
Moj sin: ”Ali mama, dovoljno sam velik! Svi moji prijatelji su tamo!”
Ja: ”O, znači ja sam jedino roditeljsko zlo koje to ne dozvoljava.”
Moj sin: ”Da!”
Jedan od mojih sinova, koji ima 13 godina, ima potpunu zabranu korišćenja društvenih mreža. Već mi je dovoljno teško da se izborim sa svim Ju tjub ličnostima kojima je opsednut.
Da ironija bude veća, i sama radim za virtuelni svet, tačnije za Diznijev Pingvin klub, koji je jedan od virtuelnih svetova za decu. Ali za razliku od ostatka internet imperije, firma za koju radim veoma puno pridaje na značaju zaštiti dece od virtuelnog nasilja i zloupotrebe.
Kako da zaštitimo decu od dece
Mnogo mojih prijatelja je zabrinuto za svoju decu kada su na internetu. Ali ja sam malo više realna. Dakle, sa četiri dečaka u kući, ja sam kao roditelj zabrinuta sa dve strane. Šta ako moje dete nekog maltretira? Ali i šta ako moje dete maltretira neko drugi ?
Ako mene pitate, moji dečaci imaju savršene karakteristike da postanu žrtve sajber-nasilja. Da, baš tako. Kao prvo, njihova starosna grupa može biti veoma povodljiva i impulsivna, a kao drugo, oni imaju veliku potrebu da budu prihvaćeni. Zar to nije najgora moguća kombinacija?
Deca „Fejsbuka”, „Tvitera” i pametnih telefona
Posle dugogodišnje agonije i raspravljanja sa decom, rešila sam da gledam problem sa druge strane. Sa one strane sa koje je rešiv. Naime, moja kuća je oduvek bila demokratski nastrojena, a ovo trenutno stanje je bilo ravno diktaturi.
Za svu decu u mojoj kući, njihovo upoznavanje sa društvenim medijima će biti neka vrsta uslovne. Držaću se pravila „nevini su dok se ne dokaže suprotno“. Dakle, ovde je plan:
