Možda smo naučili mnogo dobrih stvari od naših roditelja, ali postoje situacije kada ćemo kopiranjem svojih roditelja samo povrediti svoju decu.
Piše: Liza Fajerstoun
Nikada ne možemo unapred znati kakvi ćemo mi biti roditelji sve dok ne pogledamo svoje novorođenče u oči. Nedavno istraživanje je pokazalo da je najbolji znak toga kakvi ćemo biti kao roditelji – upravo naše detinjstvo. I zato baš tamo treba da se vratimo u mislima i analiziramo šta nam je smetalo kao detetu, a šta ne, od strane naših roditelja. Analiza će dovesti do toga da ne ponovimo njihove greške. Ovaj proces nema za cilj da ih okrivimo. I oni su bili živi ljudi koji greše i verovatno su uradili sve najbolje što su umeli, ali mi kao njihova deca znamo šta nam je pomagalo a šta ne u tom procesu odrastanja i zato treba da razdvojimo dobro od lošeg i da loše ne ponavljamo.
Evo 7 načina vaspitanja koje treba promeniti:
1. Imitacija
Neminovno ćemo imitirati svoje roditelje ako se ne iskontrolišemo. Kada naše dete napravi neki nered, prospe nešto ili polomi, mi ćemo dreknuti poput naših roditelja “Šta si ro uradio!” Možda do tada nikada nismo koristili tu rečenicu, ali u određenom trenutku ona će biti izgovorena. Podsvest je čuva od detinjstva.
Možda smo naučili mnogo dobrih stvari od naših roditelja, ali postoje situacije kada ćemo kopiranjem svojih roditelja samo povrediti svoju decu. Jedan od očiglednih primera je i fizičko kažnjavanje dece. Mnogi roditelji opravdaju udaranje svoje dece samo zato što je to bio način na koji su i njihovi roditelji disciplinovali njih.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
2 komentara