3. Projektovanje
Vrlo često projektujemo sebe u detinjstvu i svoja osećanja – na našu decu. Ili svoju decu gledamo očima kojima su nas gledali naši roditelji, ubacujući ih u nezasluženi kalup recimo – divljak, nesposobnjaković, nestaško.
Kada decu vidimo kao nastavak nas samih , dešavaće se razne nepotrebne i beskorisne projekcije. Želećemo da vole predmete koje smo mi voleli, da završe škole koje mi nismo uspeli i slične stvari koje roditelji rade i očekuju od dece. Onog trenutka kada ih ugledamo u pravom svetlu kao sasvim odvojene pojedince, koji mogu da nemaju skoro pa ništa slično sa nama – sem što smo ih rodili, videćemo i pravi način da ih odgajamo i vaspitavamo. Osluškivaćemo njih same a ne nas iz prošlosti.
