Postoji bezbroj stvari koje sam uradila sa prvim detetom, a koje neću ponoviti sa drugim – jer sam naučila da ne treba. Ovo su neke od tih stvari.
Meredit Gordon iz Los Anđelesa glumica je i stendap komičarka. Osim toga, ona je i blogerka i piše o svemu od svakodnevnih stvari od scenarija za film. Ona ima dvoje dece i ne želi da se ophodi isto prema njima. U tekstu koji je objavila na svom blogu objašnjava zbog čega.
Ja nemam fotografije sebe kao bebe. Ozbiljno. Te fotografije ni ne postoje. To je zato što sam ja najmlađa od tri ćerke mojih roditelja koji su očajnički želeli dečaka. Kad sam se rodila, oni nisu imali ni ime spremno. Kada su videli da nisam dečak, počeli su da mi traže ime i dali su mi ga po glumici koja je u tom trenutku bila na televiziji u bolničkoj sobi.
Pročitajte i: Kako da vas dete posluša iz prve
Ne žalim se što nemam fotografije sebe kao bebe. Srećna sam što bar imam ime: majka
Ali sam sebi obećala da ću biti drugačija sa svojom decom. Ponašaću se prema njima potpuno isto, rekla sam sebi pre nego što sam postala majka, znajući da se najmlađe dete u prorodici često oseća kao manje važno.
A onda sam primetila da mi je kuća puna fotografija mog sina, koji je prvo dete, dok je samo jedna ćerkina fotografija bila uramljena. Kada sam to shvatila, ponadala sam se da mi je ćerka još uvek previše mala da bi primetila „nadmoć“ svog starijeg brata.
Pročitajte i: Dr. Zoran Milivojević: Mlađe i starije
Ali iako imam manje njenih uramljenih fotografija po kući, ona ima prednost u tome što ima iskusnu majku. Postoji bezbroj stvari koje sam uradila sa prvim detetom, a koje neću ponoviti sa drugim – jer sam naučila da ne treba. Ovo su neke od tih stvari.
1) STALNO OBLETANjE
Moje drugo dete nema majku koja stalno leti i skakuće oko nega zabrinuta da li će biti dobro i uplašena da se ne slomi.
2) NA SVAKA DVA MINUTA PROVERAVANjE DA LI DIŠE
Proveravaću da li diše, samo ne na svaka dva minuta. Biću mnogo vedrija i mirnija.
3) ČUČANjE KOD VRTIĆA
Kada je moj sin krenuo u predškolsko, ja sam plakala. Bila sam zabrinuta i pitala sam se da li će biti srećan, da li je na pravom mestu sa pravim ljudima. Zato sam u početku stalno bila u blizini vrtića, što je bilo blesavo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.