Zašto nikad neću reći svom sinu da je pametan

Piše: Sal Khan, osnivač Khan akademije, neprofitne organizacije  posvećene besplatnom obrazovanju preko interneta

Moj petogodišnji sin je upravo naučio da čita. Svake večeri, ležimo na njegovom krevetu i on mi pročita neku knjižicu. Neminovno, naiđe i na reči koje mu zadaju muke: sinoć je to bila reč “zahvalno”. Nakon malo mučenja, uspeo je da sa njom izađe na kraj. Onda je rekao: “Tata, zar nisi srećan što sam uspeo da je izgovorim? Mislim da sam osetio kako mi mozak raste.” Nasmejao sam se: moj sin izražava jasne znake svesnog stremljenja ka intelektualnom rastu. To nije slučajnost. Nedavno sam počeo da u praksi primenjujem saznanja o kojima sam čitao poslednjih godina: odlučio sam da pohvaljujem sina – ne za ono u čemu je već dobar – već za pokušaje da savlada ono što mu je još teško. Objasnio sam mu da njegov mozak raste onda kada se napinje. Nakon proučavanja brojnih istraživanja o uticaju mentalnog stava na učenje, i vodeći se sopstvenim iskustvom sa sinom, još više sam uveren da mentalni stav prema učenju ima više značaja nego bilo šta drugo čemu učimo decu.

Već duže vreme, naučnici nam pokazuju da je mozak poput mišića; što ga više koristite, više raste. Veze između neurona se stvaraju i jačaju onda kada pravimo greške pokušavajući da postignemo ono što nam je teško, a ne onda kada ponavljamo ono što nam ide lako.

„Već duže vreme, naučnici nam pokazuju da je mozak poput mišića; što ga više koristite, više raste. Veze između neurona se stvaraju i jačaju onda kada pravimo greške pokušavajući da postignemo ono što nam je teško, a ne onda kada ponavljamo ono što nam ide lako.“

To znači da naša inteligencija nije fiksirana, i da je najbolji način da je razvijamo – da biramo zadatke koji će nas namučiti i koje možda nećemo uspeti da savladamo.

Međutim, mnogi toga nisu svesni. Dr Kerol Dvek sa Stenfordskog univerziteta godinama se bavila proučavanjem mentalnih stavova prema učenju. Otkrila je da se ljudi uglavnom priklanjaju jednom od dva mentalna stava – nepromenljivom ili razvojnom. Nepromenljivi (pogrešno) podrazumeva da su ljudi ili pametni ili nisu, te da je inteligencija određena genima. Ljudi sa razvojnim mentalnim stavom ispravno smatraju da su sposobnosti i inteligencija nešto što se može razvijati kroz trud, pokušaje i greške. Dvek je otkrila da osobe sa nepomenljivim mentalnim stavom biraju zadatke koje će lakše obaviti i izbegavaju one koji im mogu zadati muke, pa time ograničavaju svoje šanse za učenje. S druge strane, ljudi koji imaju razvojni mentalni stav rado prihvataju izazove i svesni su toga da bi trud mogao da im poboljša izglede za uspeh. Kao što možete i pretpostaviti, ova druga grupa napornije je radila i više je intelektualno napredovala.