Preterujući sa pohvalama, roditelji više grade svoje samopouzdanje nego što pomažu dečijem da se razvije
Prisutnost je ta koja gradi samopouzdanje kod deteta, jer mu pokazuje da je ono vredno nečijih misli i pažnje.
U knjizi “Život pod lupom: Kako gubimo i pronalazimo sebe” (The Examined Life: How We Lose and Find Ourselves) psihoanalitičar Stiven Gros (Stephen Grosz) na osnovu više od 50.000 sati prakse u psihoanalizi preispituje tajne unutrašnjeg života na dubok i često provokativan način. U poglavlju “Kako pohvale mogu dovesti do gubitka samopouzdanja” piše:
“Danas, obilato hvalimo svoju decu. Veruje sa da pohvale, samopouzdanje i školski uspeh idu zajedno. Međutim, savremena istraživanja ukazuju da nije tako – tokom poslednje decenije, brojne studije o samopouzdanju su dovele do zaključka da je govoriti detetu da je “pametno” loše po njegov uspeh u školi. Zapravo, to može dovesti do neuspeha i odustajanja – zašto crtati sledeći ctež ako je prethodni već proglašen “najboljim”? Ili može da se desi da dete zbog takve pohvale počne da iznova radi jedno te isto – zašto crtati nešto novo ili na nov način, ako ono staro uvek dobija aplauze?”
Pročitajte i: Kako odgajiti samosvesno i kreativno dete
Gros citira čuvenu studiju psihologa Kerol Dvek i Kaudije Miler iz 1998. godine, u kojoj je 128 dece uzrasta 10 i 11 godina podeljeno u dve grupe. Svi su dobili da rešavaju iste matematičke probleme, ali jedna grupa je pohvaljena zbog svog intelekta (“Odlično si to uradio, baš si pametan.”) a druga zbog truda (“Odlično si to uradio, sigurno si se baš potrudio.”) Deca su zatim dobila još teže zadatke, a ona koju su prethodno pohvaljena za trud bila su mnogo spremnija da se uhvate u koštac sa njima i da, kada naiđu na neuspeh, nastave da pokušavaju da ih reše . Nasuprot tome, deca hvaljena za pamet mnogo više su se plašila neuspeha, birala su da rešavaju zadatke koje su već ranije uspešno savladala i izbegavala su da se suoče sa novim problemima. Gros zaključuje:
“Ushićenje koje je kod dece izazvala pohvala “Tako si pametan” dovela je do porasta straha i pada samopouzdanja, motivacije i uspeha. Kada su naučnici zamolili decu da đacima druge škole opišu svoje iskustvo, neka od”pametne” dece su lagala, dajući sebe više ocene od onih stvarnih. Ukratko, sve što je bilo potrebno da deca izgube samopouzdanje i postanu dovoljno nezadovoljna sobom da bi lagala, bila je jedna rečenica pohvale.”
Gros smatra da roditelji, preterujući sa pohvalama, više grade svoje samopouzdanje nego što pomažu dečijem da se razvije:
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Deca nisu htela na porodični izlet, pa su roditelji “poveli” modem
Kada su Australijanka Kasi Lengan i njen muž saopštili svojoj deci da su isplanirali porodični izlet za vikend kako bi više vremena proveli zajedno, nisu naišli na oduševljenje. Pošto su...
Ako dete ne želi da se uči svakodnevnim poslovima
Ovladavanje umećem tiče se razlike između „želim“ i „mogu": „Ne želim, ali ako baš zatreba – mogu." Danas ću se malo zadržati na poslu – kaže „lenja“ mama“ svom detetu...
Ne možemo znati koje dete će biti problematično, ali možemo znati čije!
Piše: Snežana Golić, pedagog U ranom detinjstvu ne može se naslutiti koje dete će biti „problematično“, jer većina greši – oni su samo deca, ali se može sa 99% sigurnosti...
Koji je omiljeni “mim” vašeg deteta i da li treba da budete zabrinuti zbog toga?
Decu koja odrastaju u današnjem svetu često zovemo digitalnim urođenicima, između ostalog i zato što se većina njih bolje od odraslih snalazi na internetu. Danas se deca ne plaše da...
1 komentar.