Preterujući sa pohvalama, roditelji više grade svoje samopouzdanje nego što pomažu dečijem da se razvije
Prisutnost je ta koja gradi samopouzdanje kod deteta, jer mu pokazuje da je ono vredno nečijih misli i pažnje.
U knjizi “Život pod lupom: Kako gubimo i pronalazimo sebe” (The Examined Life: How We Lose and Find Ourselves) psihoanalitičar Stiven Gros (Stephen Grosz) na osnovu više od 50.000 sati prakse u psihoanalizi preispituje tajne unutrašnjeg života na dubok i često provokativan način. U poglavlju “Kako pohvale mogu dovesti do gubitka samopouzdanja” piše:
“Danas, obilato hvalimo svoju decu. Veruje sa da pohvale, samopouzdanje i školski uspeh idu zajedno. Međutim, savremena istraživanja ukazuju da nije tako – tokom poslednje decenije, brojne studije o samopouzdanju su dovele do zaključka da je govoriti detetu da je “pametno” loše po njegov uspeh u školi. Zapravo, to može dovesti do neuspeha i odustajanja – zašto crtati sledeći ctež ako je prethodni već proglašen “najboljim”? Ili može da se desi da dete zbog takve pohvale počne da iznova radi jedno te isto – zašto crtati nešto novo ili na nov način, ako ono staro uvek dobija aplauze?”
Pročitajte i: Kako odgajiti samosvesno i kreativno dete
Gros citira čuvenu studiju psihologa Kerol Dvek i Kaudije Miler iz 1998. godine, u kojoj je 128 dece uzrasta 10 i 11 godina podeljeno u dve grupe. Svi su dobili da rešavaju iste matematičke probleme, ali jedna grupa je pohvaljena zbog svog intelekta (“Odlično si to uradio, baš si pametan.”) a druga zbog truda (“Odlično si to uradio, sigurno si se baš potrudio.”) Deca su zatim dobila još teže zadatke, a ona koju su prethodno pohvaljena za trud bila su mnogo spremnija da se uhvate u koštac sa njima i da, kada naiđu na neuspeh, nastave da pokušavaju da ih reše . Nasuprot tome, deca hvaljena za pamet mnogo više su se plašila neuspeha, birala su da rešavaju zadatke koje su već ranije uspešno savladala i izbegavala su da se suoče sa novim problemima. Gros zaključuje:
“Ushićenje koje je kod dece izazvala pohvala “Tako si pametan” dovela je do porasta straha i pada samopouzdanja, motivacije i uspeha. Kada su naučnici zamolili decu da đacima druge škole opišu svoje iskustvo, neka od”pametne” dece su lagala, dajući sebe više ocene od onih stvarnih. Ukratko, sve što je bilo potrebno da deca izgube samopouzdanje i postanu dovoljno nezadovoljna sobom da bi lagala, bila je jedna rečenica pohvale.”
Gros smatra da roditelji, preterujući sa pohvalama, više grade svoje samopouzdanje nego što pomažu dečijem da se razvije:
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Tamo gde su deca, haos je normalno stanje
Vreme spada među moje najveće neprijatelje. Dan započinjem ranim ustajanjem i unezverenim spremanjem. Zatim naizmenično molim i pretim: hajde, molim te, požuri, piški, obuci se, ne ne ne prvo gaćice...
Knjige se sve manje čitaju, a lastiš je zaboravljen
Piše: Nataša Mojsilović Nekako s proleća, uvek nam dolutaju ta sećanja davna i ta mudrost slavna. A kako današnju "kreativnu" decu sve roditelji treba da nauče, kucnuo je čas da se...
Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece
Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
1 komentar.