U porodicama u kojima ima više dece različitog uzrasta, između dece se uspostavlja jedna vrsta hijerarhije. Kako je deci najvažnije koliko su voljena od stane roditelja, ona svoj status u porodici zauzimaju na osnovu svoje procene da li dobijaju više ili manje roditeljske ljubavi u odnosu na brata ili sestru. Zato između braće i sestara, pored odnosa ljubavi, postoji i odnos međusobnog upoređivanja i takmičenja. Da bi razumeli poziciju srednjeg deteta koje se često nalazi „stešnjeno” između najstarijeg i najmlađeg, potrebno je razumeti odnos detetovog uzrasta i ljubomore.
Postoje dve vrste ljubomore braće i sestara koje se razlikuju po svojoj dinamici. To su ljubomora starijeg deteta prema mlađem i ljubomora mlađeg deteta prema starijem.
Najstarije dete je jedno vreme bilo jedinac, tako da mu je bilo normalno da bude glavno, u centru roditeljske pažnje i ljubavi. Kada se rodi mlađe dete, tada starije dete po pravilu ima doživljaj da gubi roditeljsku ljubav, to jest da mu je mlađe dete preotelo ljubav roditelja. Glavni razlog za ovakvo detetovo doživljavanje jeste taj što nedovoljno razlikuje ljubav od pažnje. Kada roditelji usmeravaju pažnju na njega, ono se doživljava vrednim i voljenim, a kada usmeravaju pažnju na drugo dete, tada se prvo dete oseća odbačenim i nevoljenim. Ono razmišlja da se mlađe dete rodilo i oduzelo mu ljubav na koju je imalo ekskluzivno pravo. To ga podstiče na različite akcije kojima pokušava da povrati roditeljsku pažnju kako bi on shvatili da je ono „glavno dete”.
