Ljubomora mlađeg deteta prema starijem se pojavljuje tek kada mlađe dete postane svesno razlike koje postoji između njega i starijeg deteta. Tada počinje da uviđa da je starije dete u mnogim stvarima sposobnije od njega, kao i da su starijem detetu dozvoljene neke stvari koje nisu dozvoljene mlađem. Kako deca dugo vremena razmišljaju na konkretan način, u slikama, nesposobni da shvate apstraktan koncept vremena, mlađe dete hoće da postigne da ovde i sada bude isto kao starije ili još bolje od njega. Ono ne razume da treba da se poredi sa onim sposobnostima starijeg deteta koje je ono imalo onda kada je bilo istog uzrasta kao i mlađe dete. Zato mlađa deca često traže potvrdu u oblastima za koje starije, uspešnije dete nije zainteresovano.
Dečja ljubomora jeste izraz, ali i potvrda detetovog uverenja da ono nije dovoljno vredno da bi bilo voljeno. Iz takvog odnosa može nastati osećanje niže vrednosti koju osobu može pratiti i u odraslom dobu. Posebnost položaja srednjeg deteta je u tome što za razliku od druge dece, ono može imati obe dečje ljubomore – i prema mlađem i prema starijem – a samim tim i dvostruki razlog da se oseća manje vrednim. To zahteva povećanu roditeljsku pažnju.
