“Naše istraživanje sugeriše da ultra čisto, ultra higijensko, sterilno okružje u početku života može uticati na upalni proces, tačnije, pridoneti višem nivou upalnih procesa u organizmu kasnije u životu”, rekao je autor istraživanja Thomas McDade sa univerziteta Northwestern u Illinoisu.
Amerikanci su u saradnji s filipinskim naučnicima pratili više od tri hiljade filipinske dece od njihovog rođenja do 22. godine. Ta su deca odrastala u znatno lošijim higijenskim uslovima od njihovih američkih vršnjaka, ponekad i u društvu domaćih životinja, poput svinja ili pasa, koje su slobodno tumarale dvorištima.
Utvrđeno je da su maleni Filipinci bili poprilično podložniji infektivnim bolestima u detinjstvu, ali su zato već u tinejdžerskim godinama imali 80 posto manji nivo C-reaktivnog proteina u krvi (CPR, indikator upalnih procesa) od Amerikanaca.
Naravno, rekao je McDade, to ne znači da treba kupiti svinju i pustiti je da se slobodno kreće kućom, ali pojašnjava zašto je važno izložiti decu u ranom detinjstvu običnim bakterijama i virusima.
“Te bakterije i virusi nikada ne rezultiraju nekom teškom kliničkom bolešću ali igraju važnu ulogu u razvoju imunološkog sistema”, rekao je.
“Imuni sistem je takav da zahteva aktivan odnos s okolinom kako bi se razvio, a preteranom čistoćom uskraćujemo mu važne informacije koje su mu neophodne za taj razvoj”, naglasio je McDade, i sam otac dvogodišnjeg deteta koji, po vlastitim rečima, svom sinu kaže da pokupi i pojede hranu koja mu je pala na pod.
Izvor: Stetoskop
