Svetski Dan borbe protiv šećerne bolesti (WDD) se obeležava svake godine 14. novembra, na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin. Ovaj dan predstavlja najveću svetsku kampanju usmerenu na podizanje svesti o dijabetesu, skrećući pažnju javnosti na zajednicu koju čini više od milijardu ljudi širom sveta.
Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization – WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation – IDF), koje su uspostavile ovaj Dan, procenile su da je 2017. godine u svetu obolelo oko 425 miliona ljudi od dijabetesa, a da će se broj obolelih do 2045. godine povećati na 629 miliona.
Pročitajte i: Dijabetes kod dece – uzroci i lečenje
Šta je dijabetes ?
Diabetes mellitus se ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu. Posledica je modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres.
Ogroman broj pacijenata (oko 50%) ne zna ili nije svestan da boluje od šećerne bolesti, čime se izlaže ozbiljnom riziku ranog razvoja mnogobrojnih komplikacija ove bolesti. Merenje glikemije (OGTT, celodnevni profil), određivanje HbA1c, insulinemije, samo su neki od kardijalnih faktora za prevenciju, praćenje, kao i lečenje ove bolesti, a naročito za sprečavanje hroničnih komplikacija koje ova bolest donosi sa sobom.
Koji su simptomi dijabetesa?
Osnovni klinički znaci diabetes mellitusa su:
- polidipsija (uzimanje velike količine tečnosti)
- poliurija (pojačano mokrenje)
- polifagija (izrazita glad)
- gubitak telesne mase.
Koji su tipovi dijabetesa?
Etiološka klasifikacija dijabetesa:
- Tip 1 dijabetesa (insulinzavisni oblik dijabetesa)
- Tip 2 dijabetesa (insulinnezavisni oblik dijabetesa)
- Drugi specifični oblici dijabetesa
- Gestacijski dijabetes
Koji su najčešći faktori rizika?
- Gojaznost
- Slaba fizička aktivnost
- Genetska opterećenost ovom bolešću u porodici
- Stresna stanja
Pročitajte i: Može li dete da dobije dijabetes od mnogo slatkiša?
Dva mala koraka su bitna:
Promena načina života i fizička aktivnost (30min.) na dan, 5 dana u nedelji, redukuje dijabetes za čak 50%, a dovodi i do gubitka telesne težine za 5-7%.
Rana detekcija predijabetesa, rutinska kontrola glikemije u mnogome doprinosi prevenciji nastanka i razvoja DM tip 2.
Važno je znati:
Smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10%, smanjujete rizik za dijabetes za 50%, redukujete krvni pritisak za 10 mmHg i ukupni holesterol za 10%!
Fizička aktivnost deluje tako da snižava nivo šećera u krvi, smanjuje potrebu za insulinom, povoljno deluje na srce i krvne sudove i doprinosi održavanju i kontroli telesne težine.
Preporuke su da se fizička aktivnost sprovodi u trajanju od 30 minuta bar 5 dana u nedelji.
- DM je bolest koja ne boli – možete je imati više godina, a da je ne osetite!
- Dijabetes je često nasledan
- Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila
- Kasno otkriveni dijabetes ozbiljno ugrožava srce i krvne sudove, bubrege, nervni sistem, vid.
Izvor: Kardio medika
