Ne učite svoju decu…

“Dete će reći “Hvala” zato što je čulo da je to način na koji odrasli reaguju na ljubaznost, a ne zato što što ste mu vi rekli da tako treba.

Dete se bez straha kreće u prostoru iako ga vi ne pridržavate, zato što je sigurno da ćete biti tu ako mu zatrebate.

Dete plače kad oseti bol više zbog toga što se uplašilo, nego zbog samog bola.

Dete je misaono biće, puno dostojanstva, ponosa, želje za samostalnošću. To zapamtite i setite se uvek kada vas dete zamoli da “mu pomognete da nešto uradi SAMO” – ne radite to umesto njega, nego mu pomozite.

Dete je misaono biće, puno dostojanstva, ponosa, želje za samostalnošću. To zapamtite i setite se uvek kada vas dete zamoli da “mu pomognete da nešto uradi SAMO”

Kada se dete oklizne i padne iako ste mu rekli da ne trči po klizavom betonu, nemojte ga grditi i govoriti da ste mu “lepo rekli da ne sme da trči”. To je neverovatno okrutan način vaspitanja – grditi nekog ko je pogrešio i pri tome se povredio. Tim pre ako je taj neko dete, željno trčanja, igre, upoznavanja novih stvari. U tim trenucima bi trebalo da dete zaglite i budete mu podrška, baš kao što i vama, kada padnete, treba neko ko će vam pomoći da ustanete i biti vam oslonac.