Ne učite svoju decu…

Dete ne treba da uzme knjigu u ruke jer je dobilo naređenje da to uradi (to je najefikasniji način da se zamrzi učenje) već zato što je okruženo knjigama, zato što je od mame i tate naučilo da je čitanje važno, zato što je videlo da mama i tata svakog dana čitaju, zato što je vođeno radoznalošću da sazna kakve se nove stvari za koje ono nikad nije čulo, kriju između tih korica.

Dete veruje u vile ako misli da i vi u njih verujete.

Dete veruje u ljubav ako raste uz nju, čak i ako ljudi koji ga odgajaju nisu njegovi roditelji. Ako dete raste uz pritvornost i lažnu ljubav, postaće odrastao čovek koji se plaši osećanja i ne želi da ih pokaže.

“Nisam nervozna, ti me sad nerviraš!” je rečenica koju NIKAD ne smete da izgovorite.

Dete koje je uvek aktivno krije u sebi ogromnu energiju – dozvolite mu da je izbaci, ne terajte ga da se umiri i potiskuje svoje potrebe za aktivnošću. Pokušajte da što češće budete u prirodi.

Previše čisto i uredno dete nije srećno dete – zemlja, blato, pesak, barice, životinje, sneg – sve su to stvari s kojima dete žudi da bude u dodiru.

Previše čisto i uredno dete nije srećno dete – zemlja, blato, pesak, barice, životinje, sneg – sve su to stvari s kojima dete žudi da bude u dodiru. Dopustite mu to, pa makar i po cenu nekog uništenog para pantalona. Nove pantalone ćete već nekako kupiti, detetovu radost ne možete.

Dete koje se oblači kombinujući crvenu, plavu i žutu boju, nije neukusno obučeno. To je dete kojem roditelji dopuštaju da polako gradi svoj ukus i stil.

Dete postavlja milion pitanja. Nećete na sva imati odgovor. Kada ta situacija dođe, slobodno recite “Ne znam, ali ću se potruditi da saznam za tebe.”. To je mnogo bolje nego da pokušate da se izvučete izmišljenim odgovorima. Dete će to osetiti, a onda slede potpitanja, na koja nećete moći da odgovorite.