„Niko nije porastao viši zato što se stalno merio.“ ~ Rolan Mejgan
Nikada nije bio toliki pritisak na decu, kao danas, da sve što im se ponudi bude edukativno i korisno. Svaka igračka i knjižica osmišljena od strane odraslih mora tajno kroz igru da im prokrijumčari neko znanje. Ipak, svi smo mi negde svesni da je sve to preterano i da je najbolje što možemo da uradimo za njih da ih pustimo da se igraju. Sa svih strana u ponudi su edukativne igračke i bojanke, i svi ti reklamni slogani imaju neku uvrnutu poruku da ih baš tom edukativno slikovnicom mi učimo a da oni i ne znaju da uče. Kao, mi im mudro podvaljujemo znanje…
Kao prvo – učenje jeste zabavno. Ne moramo da kupujemo tematske radne listove pod sloganom „Učite kroz zabavu“.
Deca su rođena da uče i vole da uče. Svi to znaju. Ali, kada počnete da tu njihovu naviku uzimate pod svoje – i njhovo interesovanje opada, jer čim se umešate, to postaje – moranje.
Drugo, deca nisu glupa. Onа znaju kada pokušavate da prikrijete učenje iza navodno zabavnih aktivnosti. Oni osećaju vaša skrivena očekivanja i pritisak. Lično, mislim da za prinudno učenje nikad nije vreme, a posebno ne u ranom detinjstvu. Tada je jedino pravo vreme za igru. Ne pokušavajte ništa što može da ubije urođenu ljubav prema učenju novih stvari i radoznalost.
Treće, u zabludi su oni koji misle da deca moraju da uče sve vreme. Nije istina. Ionako, deca uče sve vreme, pa ne morate da im u svako iskustvo trpate što više edukativnih sadržaja. Ako se vaše dete zainteresuje za žabe, ne morate da nabavljate literaturu o njima i štampate žablje radne listove. Pustite ih neka sami spoznaju šta žele. Ili, ako vam je dete kreativno, ne treba da ga upišete na deset kreativnih radionica!
