Stres je stanje koje nastaje kada se suočavamo sa izazovima, pretnjama ili zahtevima koji prevazilaze naše sposobnosti ili resurse. Stres može biti koristan, jer nas motiviše da se prilagodimo i prevaziđemo probleme, ali može biti i štetan, ako je preteran, dugotrajan ili nekontrolisan.
U fazi akutnog stresa, naše telo prepoznaje uzrok i aktivira se simpatički nervni sistem. Ovaj sistem stimuliše lučenje adrenalina i noradrenalina, hormona koji pripremaju naše telo za borbu ili beg. Ovi hormoni povećavaju našu budnost, snagu, brzinu i izdržljivost, ali i ubrzavaju naše disanje, puls, krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Ova faza je kratkotrajna i traje od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Znaci da vas stres polako iscrpljuje: Evo na koji način možete da pomognete sebi
U sledećoj fazi naše telo pokušava da se prilagodi stresoru i povrati ravnotežu. Ako uzrok stresa ne nestane, aktivira se hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna osa (HPA osa) u našem telu, koja je deo endokrinog sistema.
HPA osa stimuliše lučenje kortizola, hormona koji pomaže našem telu da se nosi sa dugotrajnim stresom. Kortizol ima različite efekte na naše telo, kao što su povećanje energije, smanjenje upale, podsticanje imunološkog sistema i regulacija raspoloženja. Ova faza može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
Iscrpljenost je treća faza, kada naše telo više ne može da se bori sa stresorom i počinje da gubi snagu i otpornost. Ako stresor i dalje traje, naše telo postaje preopterećeno i iscrpljeno, što dovodi do smanjenja naših fizičkih i mentalnih sposobnosti.
Tada organizam postaje ranjiv za različite poremećaje i bolesti, kao što su anksioznost, depresija, nesanica, glavobolja, visok krvni pritisak, srčani udar, dijabetes, gojaznost i infekcije. Ova faza može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko godina, u zavisnosti od jačine i trajanja stresora.
Stres je neizbežan deo našeg života, ali možemo da naučimo kako da ga prepoznamo, razumemo i kontrolišemo. Neki od načina da smanjimo stres su:
Odbacivanje viška prtljaga
Pokušajte da odbacite stres koji ste sami sebi natovarili. Prođite kroz dnevni raspored ili stresnu situaciju i zapitajte se koliko je to uopšte važno. Postoje stvari koje lako možemo odbaciti, a to će smanjiti napetost.
Praktikovanje relaksacionih tehnika
Duboko disanje, meditacija, joga, masaža ili slušanje muzike du metode kojima možemo postepeno da opustimo telo. Krenite od prstiju, dlanova, ruku, pređite na ramena, potiljak, vrat, lice, leđa, trbuh, pa dođite do nogu, stopala i zadnjice. Napinjite i opuštajte mišiće tačno tim redosledom. Tako ćete „prisiliti” organizam da se smiri.
Duboko disanje
Pokušajte da dišete iz dijafragme i upotrebljavajte obe nozdrve. Zamislite da udišete „dobar” ili “„ist” vazduh, a izbacujete u izdahu sve otrove i loše misli iz tela. Vizualizirajte izbacivanje lošeg daha.
Fizička aktivnost
Šetnja, trčanje, plivanje, biciklizam ili neki sport pomoći će vam da manje mislite na uzrok stresa i opustite se.
Zdrava ishrana
Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama, a siromašna šećerom, solju, zasićenim mastima i alkoholom, takođe, pomaže.
Uredno spavanje i pozitivan stav
Uspostavljanje dobre rutine spavanja, koja podrazumeva redovno odlaženje na spavanje i buđenje, izbegavanje kofeina, nikotina i elektronskih uređaja pre spavanja i obezbeđivanje tihe, tamne i udobne spavaće sobe, je veoma važno u borbi sa stresom.
Razvijanje pozitivnog stava, koji uključuje zahvalnost, optimizam, humor i samopouzdanje, kao i traženje socijalne podrške, koja podrazumeva razgovor sa porodicom, prijateljima, kolegama ili stručnjacima o vašim problemima, osećanjima i potrebama, može vam mnogo pomoći u prevazilaženju stresa.
Hronični stres
Dugotrajni stres izaziva pojačao lučenje adrenalina i kortizola, zbog kojih raste pritisak, a srce ubrzano lupa, mogu se javiti problemi sa disanjem i hiperventiliranje, a sa stresom se povezuju i neke vrste raka.
Naučnici tvrde – voda zaista može da smiri hormone stresa
Stres proizvodi veće količine kortizola, adrenalina i noradrenalina, koji potiču veći broj otkucaja srca, povišenu tenziju mišića, znojenje i veću budnost, što sve zajedno treba da nam pomogne da se zaštitimo ili odgovorimo na izazov.
Takve situacije mogu delovati i podsticajno, jer nas „teraju” da prevladamo izazove, ali kad se neko sa stresom bori kontinuirano, bez predaha i opuštanja, može postati preopterećen.
Takav hronični stres negativno utiče na zdravlje. Pre svega, telo iznenada preusmerava energiju protiv stresa. Mogu se javiti tenzijone glavobolje, migrene i razni mišićno-koštani problemi.
Pod stresom ljudi često zanemaruju pravilno disanje i dišu teže, brže i pliće, najčešće gornjim delom pluća ili čak hiperventiliraju. To kod nekih ljudi može dovesti i do napadaja panike.
Kad je telo pod stresom, mozak šalje signale iz hipotalamusa podrtičući lučenje kortizola i adrenalina, koji se često nazivaju hormonima stresa. A kad se oni otpuštaju, jetra proizvodi više glukoze.
Zbog stresa, takođe, jedemo više ili manje nego obično.
Stres povećava broj otkucaja srca, kontrakcije srčanih mišića su jače. Česte epizode ovog stresa mogu izazvati upale u koronarnim arterijama, što vodi srčanom udaru.
Upravo su kardiovaskularne bolesti krive za čak 49,6 odsto smrti, a mogu se povezati sa stresom. I drugi uzroci bolesti srca povezani su sa stresom: zbog stalne napetosti ljudi jedu previše soli i šećera, što dodatno povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Kao reakcija na stres slabi imunitet, što uzrokuje i dugotrajne prehlade, a često i herpes.
Sa stresom se povezuju i neke vrste raka, kao i neke autoimune bolesti (npr. reumatoidni artritis i multipla skleroza). Suprotno našem uverenju, alkohol ili cigarete ne olakšavaju stresne situacije, nego trajno drže telo u stresnom stanju i tako izazivaju još više problema.
Procenjuje se da čak 43 odsto odraslih ljudi pati od nekih štetnih posledica na zdravlje zbog stresa, a čak 75 do 90 procenata pacijenata kod lekara opšte prakse na pregled idu zbog bolesti i tegoba povezanih sa stresom, prenosi zdravstveni portal webMD.
Izvor: magazin.politika.rs
