Počelo je malim vrtovima s povrćem. Sada i kokoške kokodaču centrom grada. U Andernahu na Rajni, zelenilo u gradu je pretvoreno u vrt za svakoga.
Svačije dvorište
Tikvica više nema – ubrane su. Još se samo tu i tamo prepoznaje žuti plod. Ali, zato je bundeva ogromna. „Nju se još niko nije usudio da ubere“, kaže gospođa Fajfer, dok uživa u sunčanom danu i šetnji sa svojim malim psom Lucom Gasi. „Čekam kako bih krišom mogla da čupkam grožđe“, namigne ona i polako produži dalje. Luc njuška narandžaste cvetove potočarke uz put. Kad god se on želi približiti, ona ga brzo, ali s osećajem povlači dalje.
Mušmule, dunje, kaki – uzduž gradskog bedema u Andernahu, uz grašak, jagode i ostale uobičajne biljke, napreduju i već zaboravljene voćke. Nekoliko metara dalje između kupusa i kelerabe na jednom znaku stoji natpis „Nije zrelo za berbu“. „Nemamo problema s vandalizmom otkako gredice nasađujemo voćem i povrćem“, priča Karl Verf iz Kancelarije za mlade i suorganizator ovog projekta pod nazivom „Jestivi grad“. Jedini problem je što građani beru plodove, iako oni još nisu dovoljno zreli ili narasli.
„Branje dozvoljeno“ umjesto „Prolaz zabranjen“
Ali to je i razumljivo. Ko vidi svetlozeleno grožđe na suncu, dobija želju da ga za nekoliko nedelja i pojede. „S našim smo ‘jestivim’ gradom verovatno dotakli duh vremena. „Ljudi imaju želju za osvajanjem grada i obrađivanjem zemlje“, kaže Verf. „Urbano baštovanstvo“ je moderna krilatica za ovu pojavu. Neobrađena zemlja, kružni tokovi ili zeleni pojasevi između saobraćajnica postaće povrtnjaci za svakoga.
Bilo blitva ili kupus – razne šarene vrste povrća u gradu na Rajni ne treba samo da ozelene javni prostor, već da služe i za podizanje ekološke vrednosti grada. Na malim trgovima i uglovima zgrada stoje drvene kutije s biljnim mešavinama. Građani beru ono što je grad posejao. „Salatu i kupus sam već jednom uzela“, kaže žena, koja provodi svoju pauzu za ručak na osunčanoj klupi. Jedna majka gura dečja kolica po baštenskoj stazi. Po njoj šetaju i vlasnici pasa. Smatra da je odlična ideja što svi mogu da je koriste. Dok šeta, uvek gleda i zrele plodove. Da li se zabrinula da bi ono što ostaje od četveronožaca moglo smanjiti želju za jelom voća i povrća koje se nalazi uz put? Gospođa odmahuje glavom. „Po mom dvorištu trče mačke i kune. I poljoprivrednici koriste đubivo – to se može oprati.“
Jačanje turizma
Zanimanje za „Jestivi Andernah“ je ogromno. Karl Verf vodi grupe novinara i međunarodnih delegacija niz ulice kako bi im pobudio interes za bašte u gradu. Na dodatnom prostoru izvan centra uzgajaće se komercijalno voće i povrće – bez staklenika, u skladu s godišnjim dobima. To je vrt koji će služiti kao model tzv. večnim kulturama. Tamo će se držati i retke i ugrožene vrste svinja, kokoški, goveda i ovaca. Za regionalne i sezonske proizvode i na tržištu postoji veliko zanimanje.
Koncept privlači turiste. „Došli smo u Andernah posebno zbog projekta ‘Jestivog grada’,“ kaže jedan bračni par. „Zanimaju me zeljaste višegodišnje biljke. Naša bašta je ispunjena njima. Kod nas u bašti nema ruža, samo čičak i kupus“, kažu. Sa šeširom i ruksakom prolaze kroz gradska vrata i slede označen put.
Mnogostruka korist
Gredice se zasigurno moraju intenzivno održavati, ali isplati se ulagati vreme u ovaj projekt. Karl ponosno priča turistima koji se raspituju o imenima raskošnih cvetnica u lejama – iako su to zapravo sadnice krompira i raznog bilja. Usred leja, neki ljudi kopaju zemlju i uklanjaju korov. Projekat ima i jednu društvenu komponentu: dugotrajno nezaposleni i tražioci azila se pripremaju kako bi ovde počeli da rade – to je jedan celoviti i održivi pristup, kaže Karl Verf.
„Radujem se poslu ovde, jer opet imam redovnu dnevnu rutinu“ ispričao nam je radnik, koji bi radije ostao anoniman. Iako ga svi mogu videti kako kleči između cveća i leja s povrćem, ipak mu je neugodno da govori o svojoj nezaposlenosti. Ipak, naglašava kako mu je nešto ipak važno: s ovim poslom može društvu vratiti uslugu za to što ga je finansijski podržavalo kada mu je bilo teško.
Izvor: Dojče Vele
