Kako vaspitnu ćušku uobličiti u paragraf

Iako nacrt Građanskog zakonika ne isključuje mogućnost da dete zbog nestašluka u određenim situacijama može da dobije fizičku kaznu, autori ovog zakona ne mogu da objasne da li je vaspitna ćuška udarac po guzi, čvrga po glavi ili packa po prstićima.

Zamislite sledeću situaciju: dete gura prstiće u šteker, davi kućnog ljubimca, naginje se preko terase ili se otima iz roditeljskog naručja i počinje da pretrčava prometnu ulicu. Ako je suditi prema iskustvu roditelja, upravo su ovo situacije koje izvode iz takta većinu mama i tata, koji dilemu „biti ili ne biti” rešavaju tako što udare dete po guzi. Iako nacrt Građanskog zakonika predviđa zabranu fizičkog kažnjavanja dece, istovremeno se ne isključuje mogućnost da dete zbog nestašluka u određenim situacijama može da dobije vaspitnu „ćušku”. Međutim, autorima ovog zakona izuzetno je teško da objasne šta zapravo znači ta ćuška. Da li se pod tim smatra udarac po guzi, čvrga po glavi ili udarac po prstićima?

„Olga Cvejić Jančić: U slučaju nabrajanja, uvek postoji opasnost da se izostavi neki novi maštoviti oblik primene nasilja prema detetu i da se na taj način zaobiđe svrha i cilj zakonske odredbe“

– Da fizičko nasilje daje rezultate bilo bi dovoljno jednom neposlušno dete ošamariti da bi ono shvatilo da ne treba da se ponaša na određeni način – što se najčešće ne dešava, nego se primena fizičkog kažnjavanja nastavlja i produžava, najčešće bez rezultata. To, međutim, ne znači da roditelj ne sme u određenoj situaciji, isključivo radi zaštite deteta, primeniti ćušku, batinu i slično ali samo u slučaju potrebe da se dete zaštiti, a ne da se na taj način dete kazni, nanošenjem određenog stepena bola ili nelagodnosti i poniženja – kaže  Olga Cvejić Jančić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i član Komisije za izradu Građanskog zakonika.  Kako naglašava, treba praviti razliku između konkretne zaštitne fizičke akcije roditelja i napada na dete radi kažnjavanja.