Vladika Nikolaj Velimirović: Mali diktator

O koliko je dece u svetu vaspitane za sluge zla iz milošte roditeljske! Najviše je takve dece. Milošta roditeljska to je obično sladak otrov, koji truje decu. Milošta roditeljska je zavesa, koja prikriva i neguje slabosti deteta. – „Ovo je stvorenje rođeno za sreću i uživanje; ovome stvorenju treba ceo svet da služi“. To su reči roditeljske milošte, reči zablude. Te su reči stvorile pod mnogim krovovima po jednog malog diktatora i velikog egoista. Mali diktator zapoveda i ocu i majci. Njegova moć leži u njegovoj slabosti, koju roditelji poštuju. Kad plače, kad izgleda dakle najslabiji, mali diktator je najmoćniji. Na njegov jedan plačevan krik cela kuća mora da se mobiliše. Njegovim se prenemaganjima laska; njegove se laži toleriraju; njegove se reči cene i prepričavaju pred gostima, što mu sujetu diže; njegov egoizam nema granica.

Pročitajte i: Zoran Milivojević, Jovana Papan: Kako stvaramo razmaženu decu?

Možda je otac inače veliki demokrat, koji vojuje protiv diktatorskih režima u svetu, ali čim taj veliki demokrat pređe kućni prag, on poginje glavu pred malim diktatorom svoje kuće. Možda se majka vraća umorna kući sa nekoga zbora, na kome je vatreno zastupala ravnopravnost ženskih sa muškim; ali to je smelo biti samo van kuće; ulazeći u svoj dom majka ostavlja svoj liberalizam pred vratima, da ga opet uzme sobom kad pođe u varoš. Taj se gost ne uvodi u kuću, gde vlada samo jedna volja, ili bolje reći jedna ćud, – ćud maloga Faraona. Mali diktator uspeo je da zavadi roditelje sa celim susedstvom. Susedi su se žalili na mnoge ćudljive ispade maloga. Roditelji su se nalazili uvređeni, što se optužuje njihovo dete, – „najbolje, najpametnije, najučtivije od sve dece u svetu“. Mali diktator je sugerirao i zaslepio roditelje na svoju i njihovu nesreću.