Danas se već sa sigurnošću zna da detinjstvo u velikoj, često presudnoj meri određuje ličnost čoveka. Tako je i sa piscima. Čitaoci bi se veoma iznenadili kada bi saznali kakvo je bilo detinjstvo pojedinih autora najlepših bajki za decu, kao što je npr. Hans Kristijan Andersen.
“Bajka o jelki” Hansa Kristijana Andersena
Andersenove neponovljive bajke nastale su pod uticajem piščevih sećanja na tužno, siromašno detinjstvo, tegobno odrastanje sa problematičnom majkom, pokušaje zakasnelog školovanja i ogromnog truda da uspe u umetničkom životu Kopenhagena.
Uz pomoć mecena, bogatih poznanika, ali i vlastite upornosti, Andersen uspeva da krene putem koji će ga odvesti među velike i slavne
Stideći se da prizna iz kakvog okruženja potiče, on u svojoj autobiografiji naziva oca „mudrim i sposobnim“, majku „plemenitom dušom“. Sestru uopšte ne pominje, a za sebe kaže da je bio razmažen.
Međutim, istina je znatno drugačija. Ona se oseća kroz mračnu, teskobnu atmosferu pojedinih bajki.
![Pinterest](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://www.detinjarije.com/bajke-kao-odblesak-detinjstva/&media=https://www.detinjarije.com/wp-content/uploads/2016/06/mala-sirena.jpg&description=„Mala sirena", „Ružno pače", „Devojčica sa šibicama" i mnoge druge Andersenove bajke nose u sebi i deo teskobe piščevog detinjstva){kind=link}