Bajke kao odblesak detinjstva

„Mala sirena”, „Ružno pače”, „Devojčica sa šibicama” i mnoge druge Andersenove bajke nose u sebi i deo teskobe piščevog detinjstva

Danas se već sa sigurnošću zna da detinjstvo u velikoj, često presudnoj meri određuje ličnost čoveka. Tako je i sa piscima. Čitaoci bi se veoma iznenadili kada bi saznali kakvo je bilo detinjstvo pojedinih autora najlepših bajki za decu, kao što je npr. Hans Kristijan Andersen.

“Bajka o jelki” Hansa Kristijana Andersena

Andersenove neponovljive bajke nastale su pod uticajem piščevih sećanja na tužno, siromašno detinjstvo, tegobno odrastanje sa problematičnom majkom, pokušaje zakasnelog školovanja i ogromnog truda da uspe u umetničkom životu Kopenhagena.

Uz pomoć mecena, bogatih poznanika, ali i vlastite upornosti, Andersen uspeva da krene putem koji će ga odvesti među velike i slavne

Stideći se da prizna iz kakvog okruženja potiče, on u svojoj autobiografiji naziva oca „mudrim i sposobnim”, majku „plemenitom dušom”. Sestru uopšte ne pominje, a za sebe kaže da je bio razmažen.

Međutim, istina je znatno drugačija. Ona se oseća kroz mračnu, teskobnu atmosferu pojedinih bajki.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana