“Naš petogodišnjak ne može podneti poraz u igri! Ako se radi o fudbalskoj utakmici, a njegova ekipa gubi, prvo je jako ljut, viče sav crven u licu, a onda počinje da plače. Ako igramo društvene igre i izgubi, opet je ljut ili tužan i ne želi više igrati…”
Ovakve su situacije sa predškolcima vrlo česte. To je zato što je u ranom uzrastu potpuno normalno da dete bude razočarano ako je izgubilo u nekoj igri.
Sposobnost prihvatanja “poraza” je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu. Želja za pobedom je sasvim prirodna i poželjna osobina. Ona može biti vrlo motivišuća i pomoći detetu da razvije upornost. Naravno, ako ono pritom uči da je i “poraz” sastavni deo igre i života.
Kako pomoći detetu
- Nastojte što više osamostaliti svoje dete. Bili bismo najmirniji kad bi uvek mogli biti uz svoju decu i voditi ih kroz sve izazove. Ali, činjenica je da to nije moguće i da bismo im time odmogli. Deca se najbolje uče odgovornosti i samostalnosti u ranome djetinjstvu. Kroz razne pokušaje, suočavaju se s uspehom i s neuspehom, stvaraju sliku o sebi i drugima.
- Što više se uključujte u različite društvene igre, u kojima će dete ponekad pobediti, a ponekad izgubiti.
- Objasnite detetu da gubiti ne znači biti nedovoljno pametan ili nesnalažljiv, već se vrlo često radi o faktoru sreće na koji ne možemo uticati.
- Ako je vaš mališan baš toliko “nesrećan” jer nije pobedio, pokušajte promeniti situaciju! Na primer, onaj ko je izgubio u nekoj igri, prvi će dobiti palačinke! Tako će dete uvideti da poraz može doneti neke nepredviđene srećne okolnosti.
- Kad se zajedno igrate, pa vi gubite (ponekad to učinite namerno), pazite da reagujete pozitivno. Našalite se na svoj račun, srdačno i iskreno čestitajte pobedniku i tražite revanš. Vaš primer je najbolji učitelj.
