Sposobnost prihvatanja “poraza” je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu.
“Naš petogodišnjak ne može podneti poraz u igri! Ako se radi o fudbalskoj utakmici, a njegova ekipa gubi, prvo je jako ljut, viče sav crven u licu, a onda počinje da plače. Ako igramo društvene igre i izgubi, opet je ljut ili tužan i ne želi više igrati…”
Ovakve su situacije sa predškolcima vrlo česte. To je zato što je u ranom uzrastu potpuno normalno da dete bude razočarano ako je izgubilo u nekoj igri.
Sposobnost prihvatanja “poraza” je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu. Želja za pobedom je sasvim prirodna i poželjna osobina. Ona može biti vrlo motivišuća i pomoći detetu da razvije upornost. Naravno, ako ono pritom uči da je i “poraz” sastavni deo igre i života.
Kako pomoći detetu
- Nastojte što više osamostaliti svoje dete. Bili bismo najmirniji kad bi uvek mogli biti uz svoju decu i voditi ih kroz sve izazove. Ali, činjenica je da to nije moguće i da bismo im time odmogli. Deca se najbolje uče odgovornosti i samostalnosti u ranome djetinjstvu. Kroz razne pokušaje, suočavaju se s uspehom i s neuspehom, stvaraju sliku o sebi i drugima.
- Što više se uključujte u različite društvene igre, u kojima će dete ponekad pobediti, a ponekad izgubiti.
- Objasnite detetu da gubiti ne znači biti nedovoljno pametan ili nesnalažljiv, već se vrlo često radi o faktoru sreće na koji ne možemo uticati.
- Ako je vaš mališan baš toliko “nesrećan” jer nije pobedio, pokušajte promeniti situaciju! Na primer, onaj ko je izgubio u nekoj igri, prvi će dobiti palačinke! Tako će dete uvideti da poraz može doneti neke nepredviđene srećne okolnosti.
- Kad se zajedno igrate, pa vi gubite (ponekad to učinite namerno), pazite da reagujete pozitivno. Našalite se na svoj račun, srdačno i iskreno čestitajte pobedniku i tražite revanš. Vaš primer je najbolji učitelj.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Moje dete je posebno” kao roditeljsko opravdanje
Pre nego što svoje dete nazovete hiperaktivnim, hiperosetljivim ili ga na bilo koji način deklarišete kao posebno dobro razmislite najpre da li je to zaista tako, da li je vaše...
Da, dečaci plaču, i moramo da prestanemo da ih sputavamo!
Kao prvo, hajde da razjasnimo jednu stvar - nijednom detetu ne treba govoriti da ne plače, bez obzira na pol. Govoreći im da ne plaču samo im dajemo do znanja...
Moje dete priča samo sa sobom’: Zbog čega bi decu trebalo da pustimo da sanjare
Ukoliko ste zabrinuti zbog toga što vaš mališan živi u svetu mašte i često priča sam sa sobom, pročitajte priču mame koja nam otkriva zbog čega je važno da ih...
10 dečijih navika koje vredi menjati
Evo deset takvih navika sa kojima se većina roditelja susretne i predloga kako da ih se rešite: Preterano konzumiranje šećera Grickalice i pića koja su namenjena deci su puna šečera....
Nema komentara.