Sposobnost prihvatanja “poraza” je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu.
“Naš petogodišnjak ne može podneti poraz u igri! Ako se radi o fudbalskoj utakmici, a njegova ekipa gubi, prvo je jako ljut, viče sav crven u licu, a onda počinje da plače. Ako igramo društvene igre i izgubi, opet je ljut ili tužan i ne želi više igrati…”
Ovakve su situacije sa predškolcima vrlo česte. To je zato što je u ranom uzrastu potpuno normalno da dete bude razočarano ako je izgubilo u nekoj igri.
Sposobnost prihvatanja “poraza” je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu. Želja za pobedom je sasvim prirodna i poželjna osobina. Ona može biti vrlo motivišuća i pomoći detetu da razvije upornost. Naravno, ako ono pritom uči da je i “poraz” sastavni deo igre i života.
Kako pomoći detetu
- Nastojte što više osamostaliti svoje dete. Bili bismo najmirniji kad bi uvek mogli biti uz svoju decu i voditi ih kroz sve izazove. Ali, činjenica je da to nije moguće i da bismo im time odmogli. Deca se najbolje uče odgovornosti i samostalnosti u ranome djetinjstvu. Kroz razne pokušaje, suočavaju se s uspehom i s neuspehom, stvaraju sliku o sebi i drugima.
- Što više se uključujte u različite društvene igre, u kojima će dete ponekad pobediti, a ponekad izgubiti.
- Objasnite detetu da gubiti ne znači biti nedovoljno pametan ili nesnalažljiv, već se vrlo često radi o faktoru sreće na koji ne možemo uticati.
- Ako je vaš mališan baš toliko “nesrećan” jer nije pobedio, pokušajte promeniti situaciju! Na primer, onaj ko je izgubio u nekoj igri, prvi će dobiti palačinke! Tako će dete uvideti da poraz može doneti neke nepredviđene srećne okolnosti.
- Kad se zajedno igrate, pa vi gubite (ponekad to učinite namerno), pazite da reagujete pozitivno. Našalite se na svoj račun, srdačno i iskreno čestitajte pobedniku i tražite revanš. Vaš primer je najbolji učitelj.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Nema komentara.