Piše: Jasmina Jovanović
Sve što sam vas u životu naučila, naučila sam vas jer treba to da znate. Kada nisam bila baš reprezentativan primerak majke, dešavalo se, i stidim se toga ali tako je moralo biti, i iz toga ste mogle da naučite nešto – kakve ne treba da budete. Kako ne treba da povređujete ljude, kako ne treba da budete nervozne, ljute, besne šta već… i kako to nikome nije pomoglo. Sećate se one mudrosti koju vam stalno ponavljam, ali ne uspevam baš uvek i da živim po njoj – Ozlojeđenost je kad popijete čašu otrova i očekujete da od nje neko drugi crkne. Dakle, nema vajde.
Kroz život, razni ljudi će vas učiti druge stvari. Nastavnici i učitelji ono što treba da vas nauče jer su za to plaćeni i jer je školstvo tako ustrojeno. Drugarice možda neke cake u šminkanju, već naučene lekcije o momcima, kako da ovo ili ono. Pojma nemam šta će vas drugarice učiti, ali se molim u sebi da vam to uvek bude na radost i spasenje. Da znam to što one znaju, naučila bih vas ja, ne bih to prepustila nekom drugom, ali vaša majka je rođena u prošlom veku, sećate se?
Sutra na poslu, učićete posao koji treba da radite, ali i to će vas učiti da biste što pre savladale,i da bi što pre mogle da im pomažete, retko će vas ko učiti onako od srca, samo da bi vas naučio. Svet odraslih je proračunat do srži. Do same ljubavi, do samog sklapanja braka. Jer, kao što je rekao Sent Egziperi – Odrasli suviše vole brojeve.
Volela bih da nađete nešto u životu što ćete voleti da učite, čak i ako vaš učitelji ne budu voleli da vas to uče. Retke su obostrane ljubavi, u bilo kom smislu. Jer ceo život učite i učićete. I ma koliko želela da vas naučim sve što znam i još mnogo više, neću stići. Nećemo imati kad, ili vas neće baš sve moje znanje zanimati. Jer moramo i da se volimo, da doručkujemo, ručamo, večeramo, kupamo se, radimo domaći… Naša porodica nije kamp za sticanje bespotrebnih i potrebnih veština. Ne, nije. Bilo bi suviše zamorno i dosadno da stalno nešto učimo, iako u neku ruku i učimo stalno, ali dok ga učimo to ne nazivamo učenjem. Prosto, živimo i kroz taj život spoznajemo mnoštvo stvari.
I sa druge strane, nije život rat, pa da stalno razvijamo neke strategije, mada će vam nebrojeno puta tako izgledati. I reći ćete –Jeste, pravi rat je! Ali ja i za to molim Boga, da nikada ne saznate pravo značenje reči rat…
Dakle učićete, učite i sad i učile ste i do sada, ali postoji jedna stvar koju samo ja mogu da vas naučim. Možda može i neko drugi, da ne grešim dušu, ali treba da potekne od majke, jer se od nje najlakše uči. To nije ni lepo ponašanje, ni kuvanje, ni štrikanje, ni osnovi higijene ni mnoštvo drugih i dobrih i korisnih stvari koje sam vas učila, i nadam se naučila.
