O mladosti i ljubavi
Mladost je jedno teško i ozbiljno razvojno doba. U mladosti se razvija maksimalni razvoj čovekovih misli, i maksimalno izdiferencirana osećajnost. Erotska ljubav, sve je tu. I tako u mogućnostima koje čovek prvi put otkrio u sebi, i sreće pojave koje su takođe razgranate. Problem je kako odabrati. I onda imate onu priču, kaže: „u ratu smo se plašili, i jadikovali za svakim mladićem koji je poginuo“, a onda kupuju automobile, jure drumovima i ubijaju se u saobraćaju.
Ne možemo voditi ni decu ni omladinu ispred, pa stati i govoriti im šta treba da rade. Autoritet je veoma opasna stvar, i opasna reč. Kad roditelj kaže izgubio sam autoritet pred decom, on u stvari govori gluposti. Ne vodi nas kroz život autoritet, nego nas vodi ljubav i razumevanje. Jer bez razumevanja nema ljubavi. Tako da kada se razumemo, onda se volimo, i kao deca, i u erotskoj ljubavi. Kaže – ona mene razume, deca mene razumeju, ja njih razumem… Razumevanje je kapija koja nam otvara ulaz u ljubav. A ljubav je jedna ozbiljna stvar. Ljubav ne možemo naučiti, sa ljubavlju mi u stvari otkrivamo život. Sa ljubavlju otkrivamo zanimanje, s ljubavlju otkrivamo prijatelja, s ljubavlju otkrivamo ženu, s ljubavlju se obraćamo prema deci. Tek onda dolazi pamet koja nam pomaže i razrađuje to što mi volimo i prema čemu se odnosimo.
I sad kada pogledate vreme koje smo mi preživeli, kad su crkve bile prazne, a sada kada odete u crkvu pune su omladine. Omladini kad daš malo više slobode, oni mogu i slobodnije izbore da prave. I greška je da kad od omladine zahtevamo da budu apsolutno poslušni našim mislima. Još nekada davno, negde pred grčko vreme išli su ljudi kod proroka i proročnih sila, po tim nekim svetim mestima, da vide da li će preživeti bolest, da li će presto da se sačuva. I onda je neko u Apolonovom hramu napisao „Poznaj sebe“. I to su ljudi prihvatili a ne zna se ko je napisao. Onda se pojavio Sokrat koji je bio fasciniran tim „Poznaj sebe“, i tako da je počeo da razgovara sa ljudima da spoznaju sebe. Smisao je u tome što nas navodi da uđemo u dijalog sa sobom, da budemo stalno u dijalogu sa sobom, da budemo stalno na osmatračnici. Da posmatramo da li smo to što smo uradili, što smo pomislili dobro, da stalno budemo u situaciji da li je to što smo uradili dobro, da budemo stalno u brizi nad sobom.
Najlakše se naljutiti kad se neko uvredi, ili se osvetiti. Ali razumeti šta se dogodilo, onda tu tempiranu bombu mržnje i uvrede otvorimo i sebi i drugima. Dakle ta priča „Spoznaj samoga sebe“, to je ona priča koju bi trebala da nas uči škola, ali škola nas tome ne uči. Škola nam daje ocene, i to je sve. A to je u stvari užasno.
Prof. dr Svetomir Bojanin
Izvor: Zelena učionica
