Severnoamerički indijanci veliku pažnju poklanjaju ceremonijama pružanja dobrodošlice detetu koje treba da dođe – ne samo u porodicu, već i u pleme, svet. Deca se smatraju svetim bićima koja predstavljaju most između sveta duha i fizičkog sveta.
„Deca su seme budućnosti. Sadi ljubav u njihova srca i zalivaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mesto da rastu.“ (indijanski etički kod)
Američki Indijanci su potomci doseljenika iz Azije koji su pre oko 20.000 godina preko Beringovog prelaza stigli na severnoamerički kontinent, nastanivši prostore od Arktika do Ognjene zemlje. Od prvobitnih doseljenika nastali su mnogi narodi koji se međusobno razlikuju po jezicima, kulturi i fizičkom izgledu. Većinom su živeli kao lovačko-sakupljačka društva, ređe kao ratari i zemljoradnici. Kod svih indijanskih plemena veoma je izraženo poštovanje prirode, verovanje u prirodnu mudrost i sudbinsku uslovljenost prirodom, kao i dubinsku povezanost čoveka i prirode. Takođe, odlikuje ih verovanje u jedno biće koje različita plemena nazivaju različitim nazivima: veliki duh, sveti duh, manitu ili mistična sila.
Iroki Indijanci, na primer, novorođenom detetu upućuju sledeće reči: „Hvala što si došao u naše selo; nadamo se da ćeš ostati sa nama.“
Severnoamerički indijanci veliku pažnju poklanjaju ceremonijama pružanja dobrodošlice detetu koje treba da dođe – ne samo u porodicu, već i u pleme, svet. U ovim ceremonijama, koje se nazivaju „Blagoslovi“, naglasak je na dugotrajnom pevanju posebnih svetih pesama. Rođenje deteta, kako veruju, predstavlja zapravo prelazak deteta iz majčine materice u matericu Majke Zemlje. Iroki Indijanci, na primer, novorođenom detetu upućuju sledeće reči: „Hvala što si došao u naše selo; nadamo se da ćeš ostati sa nama.“ Deca se smatraju svetim bićima koja predstavljaju most između sveta duha i fizičkog sveta, pa njihovi pokreti i ponašanja tumačeni kao znaci koji predviđaju budućnost. Ukoliko se dete recimo igralo paleći vatru, indijanci su proricali su da dolazi period velike hladnoće.
