Jedan od najlepših primera takve zahvalnosti dolazi iz pera francuskog pisca, filozofa i novinara Albera Kamija (1913-1960). Kada je Kami bio beba, otac mu je poginuo na bojištu u Prvom svetskom ratu. Njega i njegovog brata podizale su nepismena, gotovo potpuno gluva majka i despotski nastrojena baka, što braći Kami nije obećavalo sjajnu budućnost. Međutim, sudbina se umešala kada je nastavnik Luj Žermejn primetio da mladi Alber poseduje poseban potencijal i sebi dao u zadatak da dečaku pomogne da se izgradi i pronađe svoj cilj – što je misija svakog velikog pedagoga. Pod okriljem ovog izvanrednog čoveka, Kami je prevazišao nezavidne životne okolnosti i počeo da izrasta u budućeg genija kog će ceniti čitav svet.
Tri decenije kasnije, Kami je postao drugi najmlađi dobitnik Nobelove nagrade, koja mu je dodeljena za „jasnoću i iskrenost sa kojima osvetljava probleme ljudske savesti.“ Nekoliko dana nakon što je čuo vest, Alber Kami je novembra 1957. napisao dirljivo pismo svom nastavniku i mentoru:
Dragi gospodine Žermejn,
sačekao sam da se uzbuđenje koje se ovih dana podiglo oko mene slegne, kako bih mogao da vam se obratim iz dubine svog srca. Upravo mi je ukazana čast suviše velika, koju niti sam tražio niti joj težio. Međutim, čim sam saznao za vest, prva osoba na koju sam pomislio, nakon svoje majke, bili ste vi. Bez vas, bez vaše srdačne ruke koju ste pružili malom siromašnom detetu koje sam bio, bez vašeg podučavanja i vas koji ste mi bili uzor, ništa od ovoga se ne bi desilo.
Ova nagrada ne znači mi previše. Ali mi bar daje priliku da vam kažem koliko ste mi značili i koliko mi još uvek značite, i da vas uverim da vaš trud, vaš rad i srce puno ljubavi još žive u jednom od vaših malih učenika, koji, uprkos godinama, nikad nije prestao da bude vaš zahvalan đak. Volim vas svim srcem.
Alber Kami
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Brain Pickings / Detinjarije.com
