Malo je stvati koje nas više dirnu nego primeri duboke zahvalnosti koju ljudi ponekad iskazuju onima koji su u mladosti imali presudan uticaj na njihov život.
Jedan od najlepših primera takve zahvalnosti dolazi iz pera francuskog pisca, filozofa i novinara Albera Kamija (1913-1960). Kada je Kami bio beba, otac mu je poginuo na bojištu u Prvom svetskom ratu. Njega i njegovog brata podizale su nepismena, gotovo potpuno gluva majka i despotski nastrojena baka, što braći Kami nije obećavalo sjajnu budućnost. Međutim, sudbina se umešala kada je nastavnik Luj Žermejn primetio da mladi Alber poseduje poseban potencijal i sebi dao u zadatak da dečaku pomogne da se izgradi i pronađe svoj cilj – što je misija svakog velikog pedagoga. Pod okriljem ovog izvanrednog čoveka, Kami je prevazišao nezavidne životne okolnosti i počeo da izrasta u budućeg genija kog će ceniti čitav svet.
Tri decenije kasnije, Kami je postao drugi najmlađi dobitnik Nobelove nagrade, koja mu je dodeljena za “jasnoću i iskrenost sa kojima osvetljava probleme ljudske savesti.” Nekoliko dana nakon što je čuo vest, Alber Kami je novembra 1957. napisao dirljivo pismo svom nastavniku i mentoru:
Dragi gospodine Žermejn,
sačekao sam da se uzbuđenje koje se ovih dana podiglo oko mene slegne, kako bih mogao da vam se obratim iz dubine svog srca. Upravo mi je ukazana čast suviše velika, koju niti sam tražio niti joj težio. Međutim, čim sam saznao za vest, prva osoba na koju sam pomislio, nakon svoje majke, bili ste vi. Bez vas, bez vaše srdačne ruke koju ste pružili malom siromašnom detetu koje sam bio, bez vašeg podučavanja i vas koji ste mi bili uzor, ništa od ovoga se ne bi desilo.
Ova nagrada ne znači mi previše. Ali mi bar daje priliku da vam kažem koliko ste mi značili i koliko mi još uvek značite, i da vas uverim da vaš trud, vaš rad i srce puno ljubavi još žive u jednom od vaših malih učenika, koji, uprkos godinama, nikad nije prestao da bude vaš zahvalan đak. Volim vas svim srcem.
Alber Kami
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Brain Pickings / Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Đaci pobegnu i sa 200 časova godišnje
Autor: Ana Vuković – Mina Ćurčić Kalkulisanje zbog viših ocena, dosađivanje na času, često i lenjost, nedostatak motivacije, ali i pubertetski problemi poput nezadovoljstva fizičkim izgledom i lošeg uklapanja u kolektiv...
Zašto su vrlo dobri đaci najuspešnije vođe
Odgovor na ovo pitanje je jednostavan i može se dati u jednoj reči: ravnoteža. Ravnoteža inteligencije/talenta i veštine komunikacije. Živimo u društvu u kom je petica sve. Važnija je od...
Ljubi prirodu sa svima stvorenjima: 10 dužnosti srpskog đaka iz 1910. godine
Deset dužnosti đaka objavljene su u Politici 19. avgusta iz 1910. godine. Pred početak školske godine trebalo ih je sve upamtiti, i što je najvažnije usvojiti i primeniti. Čitajući ove...
Svaki drugi osnovac u Srbiji – odlikaš! Vredna deca ili loš obrazovni sistem?
Sa odličnim uspehom na kraju prvog polugodišta prošlo je 21,67 odsto učenika srednjih škola, za razliku od osnovaca gde je skoro polovina odlikaša, 48,94 odsto. Sa nedovoljnim uspehom situacija je...
Nema komentara.