Malo je stvati koje nas više dirnu nego primeri duboke zahvalnosti koju ljudi ponekad iskazuju onima koji su u mladosti imali presudan uticaj na njihov život.
Jedan od najlepših primera takve zahvalnosti dolazi iz pera francuskog pisca, filozofa i novinara Albera Kamija (1913-1960). Kada je Kami bio beba, otac mu je poginuo na bojištu u Prvom svetskom ratu. Njega i njegovog brata podizale su nepismena, gotovo potpuno gluva majka i despotski nastrojena baka, što braći Kami nije obećavalo sjajnu budućnost. Međutim, sudbina se umešala kada je nastavnik Luj Žermejn primetio da mladi Alber poseduje poseban potencijal i sebi dao u zadatak da dečaku pomogne da se izgradi i pronađe svoj cilj – što je misija svakog velikog pedagoga. Pod okriljem ovog izvanrednog čoveka, Kami je prevazišao nezavidne životne okolnosti i počeo da izrasta u budućeg genija kog će ceniti čitav svet.
Tri decenije kasnije, Kami je postao drugi najmlađi dobitnik Nobelove nagrade, koja mu je dodeljena za “jasnoću i iskrenost sa kojima osvetljava probleme ljudske savesti.” Nekoliko dana nakon što je čuo vest, Alber Kami je novembra 1957. napisao dirljivo pismo svom nastavniku i mentoru:
Dragi gospodine Žermejn,
sačekao sam da se uzbuđenje koje se ovih dana podiglo oko mene slegne, kako bih mogao da vam se obratim iz dubine svog srca. Upravo mi je ukazana čast suviše velika, koju niti sam tražio niti joj težio. Međutim, čim sam saznao za vest, prva osoba na koju sam pomislio, nakon svoje majke, bili ste vi. Bez vas, bez vaše srdačne ruke koju ste pružili malom siromašnom detetu koje sam bio, bez vašeg podučavanja i vas koji ste mi bili uzor, ništa od ovoga se ne bi desilo.
Ova nagrada ne znači mi previše. Ali mi bar daje priliku da vam kažem koliko ste mi značili i koliko mi još uvek značite, i da vas uverim da vaš trud, vaš rad i srce puno ljubavi još žive u jednom od vaših malih učenika, koji, uprkos godinama, nikad nije prestao da bude vaš zahvalan đak. Volim vas svim srcem.
Alber Kami
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Brain Pickings / Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Svaka ocena je za dete!
Dok čitam intervjue koje sam vodila sa roditeljima pri upisu njihove dece u prvi razred, pročitam odgovor koji me obraduje. Na pitanje: "Kakav uspeh očekujete od deteta?" jedan tata kaže:...
Psiholozi o Pravilniku protiv diskriminacije: Propisi ne rešavaju problem, deca sama moraju da grade odnose
Pravilnikom Ministarstva prosvete protiv diskriminacije među đacima predviđene i oštre kazne. Psiholozi kažu da propisi ne rešavaju problem i da deca moraju sama da grade odnose Poplava propisa kojima se...
Elektronski dnevnik – nastavnici mogu da vide samo svoje ocene, a ne ocene svojih kolega
Više od 830 osnovnih i srednjih škola u Srbiji do sada je papirni dnevnik zamenilo elektronskim, ali roditeljima još uvek nije omogućen ovaj način pristupa evidenciji o ocenama i izostancima...
“Štrebanje s razumijevanjem” ili jedno sećanje na zagrevanje stolice
Piše: Vesna Smiljanić Rangelov Starenje, pored ostalih, ima i tu lepu osobinu da ulepšava prošlost. Kao što se u odraslom dobu s nostalgijom sećamo događaja iz detinjstva u kojima tada...
Nema komentara.