Vaspitavanje apetita: kako se izboriti sa prejedanjem i probirljivošću?

(Odlomak iz knjige „Vaspitano dete za 5 dana“ Kevina Lemana (Vulkan izdavaštvo, 2013.) Tekst prenosimo uz dozvolu izdavača.)

PREJEDANJE

Osvrnite se oko sebe i videćete mnogo gojazne dece.

Posmatrao sam pored bazena u hotelu četvoročlanu porodicu kako ruča. Sin, naizgled desetogodišnjak, bio je užasno debeo. Stomak mu je visio preko pojasa kupaćih gaćica. Dugo nakon što su ostala tri člana porodice ustala od stola i zaplivala, ostao je da sedi na stolici, trpajući ostatke s tuđih tanjira u usta. Šta je bilo na stolu? Hot-dogovi, pomfrit i čokoladni kolači. Nigde ni traga povrća, osim ako ne računate kisele krastavčiće u hot-dogovima.

Četiri čarobne reči koje će okončati probirljivost kod dece

Konačno je otac primetio da sin ne pliva. „Ostavi!“, naredio je, a onda je nastavio da se brčka u kadi s vrućom vodom. Pošto se sin nije obazirao na tatino naređenje i pojeo još krompirića sa sestrinog tanjira, otac je izašao iz kade, otišao do stola i zgrabio ga za ruku.

„Rekao sam da ostaviš! A pošto ne možeš da poslušaš“, rekao je otac, očito ljut i crven u licu, „prošetaj oko bazena dvadeset puta.“

Svaki put kad je dečak završio krug, primetno je disao teže kad god bi se približio ocu u kadi. Kad je obišao tri kruga oko bazena, otac je rekao: „Dobro, sad kad si se smirio, možeš da prestaneš.“ (Morao sam da se zapitam: Kome od njih dvojice treba smirivanje?)

Šta je dečak uradio? Nacerio se, seo ponovo za sto i pojeo još tri kolača s poslužavnika.

Pomislio sam: Kako je ovaj otac glup.

Šta je dečak zapravo naučio? Mnogo više od oca, sasvim sigurno. Hej, samo ako malo obratim pažnju na tatu i nakratko radim što mi kaže, mogu da radim šta god poželim.

Mi roditelji ponekad smo glupi kao noć.

Kad deca imaju problem s težinom i gojaznošću, uzrok broj jedan je brza hrana. Poznajem roditelje koji postavljaju katanac na frižider da ih deca ne bi noću pustošila. Ali pravi odgovor su manji, uravnoteženi obroci sa voćnim sokovima, bez brze hrane. Težina koja se izgubi postepeno može da se održava dugoročno. Najvažnija je promena životnog stila, a ne dijete i post.

„Kad deca imaju problem s težinom i gojaznošću, uzrok broj jedan je brza hrana. Poznajem roditelje koji postavljaju katanac na frižider da ih deca ne bi noću pustošila.“

Kad dete ima uravnoteženu večeru, opet može da se prejede. Ali taj višak hrane neće mu naneti štetu jer dobija složene ugljene hidrate i proteine.

Nevolja je u brzoj hrani i preterivanju sa slatkišima. A ko to donosi kući? Pa roditelji! Deo problema je i u tome što sve manje porodica večera kod kuće. Svi su u žurbi, pa i hrana mora da bude brza – ali veoma malo brze hrane je zdravo. Tako mnogo porodica jede s nogu, ali u takvoj hrani ima mnogo više masnoće. Gotovi ručkovi mogu biti brzi i jednostavni, ali uglavnom se sastoje od masnoća i natrijuma.

Da biste sprečili prejedanje i deci obezbedili uravnotežene obroke, vratite se porodičnim večerama. Služite zdravu, neprženu hranu i smanjite količinu koju pripremate za večeru. Zatim posle večere zatvorite kuhinju i zabranite grickalice i noćno obedovanje.

Ugađanje za stolom – recept koji vodi u katastrofu

Ujutru pre škole potrudite se da dete zdravo doručkuje. Deca često izjure bez doručka zato što žure na autobus ili ih čeka neko u kolima. Ili zgrabe bilo šta nezdravo što je lako poneti. I šta se onda dešava? Stignu u školu, gladni su, pronađu aparat s grickalicama i napune se keksom! Tome dodajte i činjenicu da su časovi fizičkog vaspitanja često izostavljeni iz školskog plana i programa (prvo oni nastradaju kad dođe do kresanja budžeta), malo se pažnje posvećuje fizičkoj kondiciji i dobije se problem gojaznosti kod mladih. Čak i osamnaestomesečna deca sede za stolom i doručkuju s DVD-om ispred njih, da ne bi bacala hranu i dobijala napade besa. Da li zaista znate šta i koliko jedu? Da li mi sami pripremamo decu za gojaznost još od malih nogu?

„Čak i osamnaestomesečna deca sede za stolom i doručkuju s DVD-om ispred njih, da ne bi bacala hranu i dobijala napade besa. Da li zaista znate šta i koliko jedu? Da li mi sami pripremamo decu za gojaznost još od malih nogu?“

Da biste promenili dečje prehrambene navike, morate da promenite i svoj način života. Sedite da večerate kao porodica (ovo često zahteva najveće promene u roditeljskom rasporedu). Nema ništa bolje od domaćeg obroka, zbog zadovoljstva, niskog sadržaja masti, razgovora i zbližavanja. Zato nemojte to propuštati.

Postoji i drugi vid prejedanja: bulimija. Devedeset posto dece koja se bore s bulimijom (prejedanje, a zatim povraćanje da bi izbacili hranu iz organizma) jesu devojčice. Skriveni razlog je perfekcionizam. Tinejdžerke vide savršena tela svuda oko sebe, na televiziji, na bilbordima, filmovima, ali i u grupama popularnih devojaka. Da bi bile prihvaćene, pretpostavljaju da moraju biti mršave kao prut. Ako te devojke ne osećaju podršku roditelja, možda će pronaći drugi način da kontrolišu svoj svet – tako što će progutati čitavu tepsiju kolača, a onda se naprezati u kupatilu da povrate. Ako sumnjate ili otkrijete da se to dešava s vašim detetom, molim vas da odmah potražite pomoć stručnjaka. Bulimija je ozbiljno stanje kojim mora da se pozabave zdravstveni radnici, zbog dugotrajnog uticaja koji može imati na detetovo opšte zdravlje – fizičko, mentalno i emocionalno.