PROBIRLJIVOST U ISHRANI
Postoje tri stvari u roditeljstvu zbog kojih ne morate mnogo da brinete – jelo, spavanje i upotreba noše. Sve se ovo odvija prilično prirodno, verovali ili ne, ako se roditelj ne meša.
Ishrana je previše krupno pitanje za mnoge roditelje. Pretvaraju krtičnjak u planinu neprekidno blebećući o prehrambenim navikama:
„Jedi povrće. To je dobro za tebe. Tako ćeš porasti velik i jak i imaćeš šezdeset kila, kao tata.“
„Ljudi koji negde daleko gladuju voleli bi da imaju ovu hranu.“
„Jedi. Dopašće ti se.“
„Uzmi samo zalogaj i daću ti bombonu za desert.“
Kako je jedan tata “prevario” svog sina da zavoli povrće
Takve izjave kružile su i kad sam ja bio dete, a ni tada nisu bile uspešne. Istina je sledeća: ako je ishrana planina, to je zato što su roditelji dovoljno glupi da kući donose šećer i masti koje deca jedu. Ako su roditelji pametni, rano će se truditi da zainteresuju decu za pravu hranu umesto smeće puno šećera i ugljenih hidrata, koje se nudi kao hrana za bebe i malu decu.
Urađene su mnoge studije, koje pokazuju da će deca, ako ih ne pritiskaju roditelji, jesti ono za čime im telo žudi. Na primer, deca koja su u fazi rasta zahtevaće mnogo više proteina. Kakve ima veze ako dete jede ribu, ribu i samo ribu nedelju dana, a zatim povrće naredne nedelje, ako za tim žudi? Ipak će dobiti uravnoteženu ishranu.
Kad ishrana postane borba s decom, to je zato što roditelji previše navaljuju. Obigravaju oko njih, nadziru. A svako dete ima ugrađenu antenu koja tačno prepoznaje šta je važno mami i tati. Tako vam oduzimaju moć i kontrolišu vas – barem imaju takvu predstavu u glavi. Dakle, ako od hrane napravite problem, dete će pomisliti: „Hej, nateraću mamu da malo trči, da vidim dokle će izdržati.“
„Kad ishrana postane borba s decom, to je zato što roditelji previše navaljuju. Obigravaju oko njih, nadziru. A svako dete ima ugrađenu antenu koja tačno prepoznaje šta je važno mami i tati.“
Ključ za dobru ishranu jeste pripremanje uravnoteženih obroka. Posude s jelom treba dodavati i deca treba da koriste kašiku i sami sipaju hranu u tanjir (umesto da im se gura određena količina). Naglasite da je isprobavanje dobro. Priznajte da se neće svima dopasti isto, ali svi treba da probaju. Ne prisiljavajte decu da dovrše ono što je na tanjiru. Istraživanja su pokazala da dete za jednim obrokom može da pojede samo količinu hrane veličine njegove pesnice. Više od toga može da mu rastegne mogućnosti i vodi ka borbi s gojaznošću. Takođe, treba da bude jasno da je večera gotova kad je gotova. Nema traženja grickalica po ormaru sat vremena kasnije.
Da li je sve što smo znali o hrani pogrešno?
Drugi ključ je da ne držite nezdravu hranu u kući. Ako je imate u kući, ko je donosi? Sledeći put kad odete u prodavnicu, proverite sadržaj masti i natrijuma na keksu koje mnogi roditelji smatraju standardnom dečjom hranom. Zatim, tu su dani za Mekdonalds i pice u školi. Američka ishrana je uglavnom užasna i bukvalno skraćuje život. Mnoge vrste hrane koju naša deca uzimaju prosto su užasne. I s našim brzim američkim načinom života, prosečno američko dete barem jedan obrok dnevno jede van kuće!
Nedavno smo Loren, moja kćerka tinejdžerka, i ja bili na košarkaškoj utakmici. Nismo jeli pre utakmice pa smo posle bili zaista gladni. „Kuda želiš da idemo da jedemo, dušo?“, pitao sam je. I znate šta? Nije rekla Mekdonalds ili Burger king. Svaka joj čast. Znate li šta je želela? Lososa! Da, lososa! Daleko skuplje za njenog štedljivog oca, ali i mnogo zdravije za nju. I znate zašto je to rekla? Zato što je Sandi, moja draga žena, provodila vreme za blenderom kad je Loren bila beba i pravila joj hranu bez konzervansa i smeća koje koriste proizvođači dečje hrane. Ono što smo mi jeli za stolom, Loren je jela u samlevenom obliku. I naučila je da uživa u ukusu prave i zdrave hrane.
Taj ukus će je pratiti do kraja života. Dodatni trud se isplatio, rekao bih.
Veganska ishrana je zdravija. Losos je pun žive i teških metala.
GO VEGAN. Ili bar vegetarian 🙂