Al’ kad ševar šušne / il’ zašušti šaš, / tad oprezan budi, / sakrij se gde znaš.
Podvij dragi rep / i uvuci kljun, / ne pomaljaj nos, / sakrij se u žbun.
Sakrij se pod list, / iza starog panja, / ispod lokvanj-cveta, / van svakih putanja…
Jer upravo stiže, / hitajuć kroz šaš, / sve je bliže, bliže, / neprijatelj naš.
Ovim upozorenjem koje ritmično odzvanja kao pritajeni i jedva čujni eho nad mirnom površinom Prinčeve Bare, nagrađivani pisac Zlatko Vasić uvodi nas u radnju svog najnovijeg romana – Šušššti ševar. Knjiga je objavljena u izdanju „Kreativnog centra“ u ediciji „Pričam ti priču“, a ilustrovao ju je Mladen Anđelković. Prateći liniju naslova Čudesno putovanje i Šumski derbi Zlatko Vasić novom knjigom zaokružuje svojevrsnu trilogiju „zelenih romana“ u kojima su, prema zamisli autora, priroda i njeni stanovnici glavni junaci.
Кao i u svakoj pravoj avanturi, tako i u knjizi Šušššti ševar, glavni junak Grof, mladi žabac, susrešće se s velikim iskušenjima i gotovo nesavladivim preprekama. Steći će brojne nove prijatelje i neprijatelje, ali pre svega otkriće važne stvari o sebi, kao i to gde se krije prava ljubav i odakle potiče hrabrost.
Zlatko Vasić nam se svojim romanima predstavlja kao autor neobičnog senzibiliteta i raskošnog talenta. Način na koji vodi zaplete u svojim knjigama, toplina s kojom oslikava junake, kao i sasvim posebno, gotovo pesničko građenje slika prirode, koja je ravnopravni akter u njegovim pričama, priuštiće svakom ko se susretne s njegovim pričama sasvim posebno čitalačko iskustvo.
Vaš najnoviji roman „Šušššti ševar“ krije zanimljivu malu igru već u naslovu. Na šta sve može ili treba da nas asocira ovo naglašeno šuššštanje?
Naslov ukazuje na opasnost i predstavlja upozorenje kojim nas kroz celu knjigu Glavni Stražar poziva na oprez. Da bi se ta opasnost još više naglasila i nagovestio njen uzrok, prva reč ima trostruko š, što bi trebalo da nas asocira na zmiju, mada može da se tumači na više načina. Bez obzira da li će čitaoci u njemu pročitati siktaj strašne zmije Džindžer ili zamisliti vetar koji pleše sa barskim biljem, verujem da će biti znatiželjni da saznaju šta se to u ševaru zbiva kad toliko šušti. Opasnost koja izviruje iz ove knjige i preliva se na njene korice, neodoljiv je zov za radoznalce željne dobre avanture.
Predstavite nam ukratko radnju ovog romana.
Glavni junak Grof misli da je zaljubljen u princezu. Princeza poželi zahtevnu želju. Kralj odabere jedinog dobrovoljca. Vitez donese pogrešno oružje. Svi veruju da je neprijatelj daleko. Neprijatelj smatra da je nepobediv… Ipak, ništa nije kako izgleda i sve očas posla može da se promeni, ako svako ispuni svoju sudbinu.
Kada Grof, usled nesrećnog sklopa okolnosti, bude odabran da ostvari rođendansku želju lepe princeze Žakline i upusti se u avanturu sa druge strane Listajućeg Zida, neće biti svestan u kojoj meri će to promeniti ne samo na njega nego i celo kraljevstvo u kome živi. Mladi žabac je odabran da u Bašti, o kojoj se pripovedaju jezive priče, pronađe ružu za princezu, ali i oružje kojim se kraljevstvo može odupreti najvećoj opasnosti – strašnoj zmiji Džindžer.
Kroz niz avantura Grof će sresti nove prijatelje i nove neprijatelje, savladati razne prepreke, naučiti veštine o kojima nije ni sanjao, i od jednog lenjog žapca postati vitez. Tek tako promenjen moći će da se vrati i odupre najstrašnijem stvoru koji vreba njegov narod. Ostaje pitanje da li će sve to biti dovoljno da se porazi neko ko:
„Tiho stiže!
Hitro gmiže!
Prikrada se bliže! Bliže!
Žuto oko! Čeljust ljuta!
Samo guta! Guta! Guta!“
Vaš izbor junaka je uvek zanimljiv. Već smo se susreli sa avanturama jednog vojvođanskog Putića i pratili uzbudljivu fudbalsku priču jednog neobičnog šumskog tima. Ovog puta upoznajemo se sa žapcem po imenu Grof, njegovom drugaricom Galinom, vodenim pacovom Skvijem, kao i brojnim drugim živopisnim likovima – stanovnicima Prinčeve Bare. Šta vas je inspirisalo da radnju ovog romana smestite u kraljevstvo žaba?
Najmanje su dva izvora za ovu inspiraciju i oba su čvrsto vezana za moje detinjstvo. Rodio sam se i odrastao u Apatinu, varošici na levoj obali Dunava, u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. Niz godina sam stanovao na periferiji koja se graniči sa ovim „kraljevstvom“ i često lutao i igrao se u njemu slušajući pesmu žabljeg hora koja je slavila nebo u iščekivanju kiše. Ni do dan-danas mi ta predivna pesma nije iščilela iz misli i uvek me vraća u doba kada sam bio najsrećniji.
Pored ove pesme postoje i brojne poluzaboravljene priče, koje već dugo pokušavam da povežem u celinu. Jedna od njih je govorila o dogodovštinama zelenog žapca koga nisu želele da prihvate druge žabe koje su bile žute. Onda je žabac upao u kantu sa žutom bojom i sve dok kiša nije počela da pada uživao je među svojim žutim drugarima. Šta se dalje zbivalo ne sećamo se ni tetka koja mi je ovu priču pričala, a ni ja koji sam je slušao kada sam imao tri ili četiri godine. Prvobitno sam hteo da domislim i zapišem dogodovštine ovog žapca, ali priča nije htela da me sluša već me je odvela u sasvim drugom pravcu.
„Šušššti ševar“ je treća knjiga u svojevrsnoj trilogiji zelenih romana, u okviru koje su do sada objavljene knjige „Čudesno putovanje“ i „Šumski derbi“. U sva tri romana priroda i njeni stanovnici su glavni junaci. Da li je ovakav izbor bio uslovljen prvenstveno vašim senzibilitetom ili je u pitanju promišljena odluka da se bavite, u neku ruku, ekološkim temama?
Nije postojala nikakva namera da imaju ekološki prizvuk, niti da se bave ekološkim temama. Ambijent u kome se sve tri priče dešavaju smešten je izvan naselja, u srce zelenila, i zato sam ih tako nazvao.
Ja sam više ljubitelj epske nego naučne fantastike, pa me tako i svetovi skriveni u gajevima privlače jače od tehničkih dostignuća. To je svet koji nosim duboko u sebi i koji je neodvojiv od mog bića. Tako da je pisanje na ove teme došlo spontano, potpuno normalno i prirodno, za šta nije potrebno donositi nikakvu posebnu odluku.
Roman kojim ste se predstavili našoj čitalačkoj publici – „Čudesno putovanje“ – vrlo brzo je stekao naklonost književne kritike, dobio je značajne nagrade, a potom i ušao u izbor lektire za četvrti razred osnovne škole. Imate li uvid u to kakvi su utisci čitalaca?
Imao sam tu sreću da su do mene, na razne načine, stizale samo lepe reči za „Čudesno putovanje“, ali i za druge knjige koje sam napisao za decu. Tako je, recimo, „Jedrenjak u kukuruzu“ jedna od najpozajmljivanijih knjiga u požeškoj biblioteci, a „Šumski derbi“ omiljen čak i među piscima… „Čudesno putovanje“ je za mene posebna knjiga. Od nje je sve počelo i kad god imam nedoumice u vezi s onim što trenutno radim, ja joj se vratim. Ona ume da me ohrabri i pruži utehu.
Ipak, bilo bi zanimljivo čuti i nekoga kome se knjiga nije dopala. Smatram da je to važno, ma koliko se autor nelagodno oseća u takvom trenutku. Dobronamerna kritika ukazuje na sve što prvobitno nije vidljivo, ono što je piscu uspelo da promakne i usmerava da naredne knjige budu bolje. A to je u interesu i pisca i čitalaca.
Možete li da nam otkrijete na čemu trenutno radite?
Trenutno sam u iščekivanju i osluškivanju. Sa nestrpljenjem očekujem da Bob Živković završi ilustracije za treću knjigu o dogodovštinama gusarskog pripravnika Dobrice, koja ove godine treba da bude objavljena u izdanju „Kreativnog centra“, kao i reakcije uredništva na četvrti nastavak koji sam im nedavno poslao. Uporedo sa tim radim na novom romanu, razrađujem radnju i osluškujem likove. U kom pravcu će me to odvesti … neka još neko vreme ostane tajna.
Izvor: Detinjarije.com
