Ova karta me je dugo mučila. Često sam je izvlačio i često sam je čitao, ali je nikako nisam razumeo. Trebalo mi je vremena.
Rambo od plemena Amadeusa, moj brat po jedrima zna da kaže jednu lepu misao:
Treba mi vrijeme da zavolim rješenje.
Kako to da posao ne umara, a ideja zna da te umori? Možda i tebe ovo buni pa ću pojasniti i iskoristiti jednu reč koju je samo moja baba koristila (ako je i tvoja piši mi).
Umela je da mi, kada pitam „kako?“, odgovori: Lasno.
Dugo mi je trebalo da shvatim da je to kombinacija Lako i Jasno. Natalija nije bila pismena, nije znala u slova, ali je lasno znala život 🙂
Svaki put kada mi neka ideja padne na pamet ili treba nešto da započnem, dešavalo mi se isto. Prvih dana imam veliki entuzijazam, želju, energiju… Maštam o tome kako bi bilo kada bih sve to ostvario.
Druga faza je promatranje ideje. Tu već kreću strahovi. Šta ako mi ne uspe, kako registrovati, kako naplatiti, koliko treba platiti programere…
Šta ako uspe pa mi treba još 10 radnika, kako ih naći, teško je, šta ako postanem rob svog biznisa, neću da budem ko drugi koji gledaju svaki dinar…
Dodam i ovo: Ko sam ja da to uradim, da li imam uopšte pravo i znanje da se time bavim? Baš ja od svih drugih?
Možda se prepoznaješ u nekoj rečenici do sada?
Ne umara posao. Umara ideja.
Umesto da sam samo krenuo i počeo da radim, dozvolio sam da me more strahova i nedoumica uzme pod svoje. Dao sam svojim strahovima fokus. Na čemu je fokus to raste.
Ne samo da raste nego i umara, zamara, guši do te mere da odustaneš.
Iza svakog čoveka koji za neki posao kaže „To je nemoguće izvesti“ čuči u zasedi čovek koji će to uraditi samo zato što nije razmišljao da li je moguće ili nemoguće nego je jednostavno pokušao.
Počni. Probaj. Uradi. Da citiram i nove genereacije: Reši.
Kako ja to radim? Čim mi nešto padne na pamet, ja delam, odmah radim, možda je glupo i debilno, čak i da nema veze sa mozgom ja započinjem.
Tako sam započeo pisanje knjige i završio, započeo sam aplikaciju tako (pre dve godine) završava se za dva meseca, započeo sam časove gitare, idem ponovo od danas… itd.
Odmah da ti priznam, da ti ne „nabiVam“ kompleks. Skoro 80% onoga što sam započeo je upalo u propast kao magarac u krečanu 🙂
Možda se pitaš, zašto onda to raditi? Odgovor je lasan 🙂
Zato što na nivou ideje propada 100%.
Ako ti uspe 10% od onoga što započneš, na konju si, a magarac je još uvek u krečani.
Što bi reko Thomas Edison u ovakvim situacijama:
Prilike ljudi propuste veoma često zato su prikrivene i većinom izgledaju poput rada.
Ja volim ove iz naroda, konkrento ovo je Bugarska poslovica:
Vinogradu ne treba molitva, nego motika.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš možeš i mnogo više.
Johny – e-motika 🙂
PS: Što bi reko moj Tetak Herni Ford: Ako misliš da možeš, ili misliš da ne možeš. U pravu si.
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
