Danas želite da popijete šolju kafe u bašti sa svojim prijateljicama, a baš želite i da uz tek useljenu kuhinju uklopite i nov serviz tanjira… I tako se misli ređaju, a želje ne prestaju da se broje, množe… Deca obično imaju želje i one se odnose na to da nešto imaju – omiljenu igračku, neki odevni predmet, skupe bojice, šljokice, autiće, a kako vreme odmiče i želje kod ljudi evoluiraju. Takođe, one nisu najčešće usmerene na nešto što nam je neophodno ili od suštinske važnosti za opstanak, ali je motiv kojim se ljudi vrlo često rukovode.
Psiholog Ana Kujundžić objašnjava da je dobro imati želje i da su one korisne višestruko.
„Svi imamo želje. Od sasvim male dece do ljudi u dubokoj starosti. Od želje za nekom hranom, slatkišem, do želje za dobitkom premije na lotou i želje da budemo zdravi. Želja je motivacioni pojam i ona nas pokreće. Želje navode na određene aktivnosti i usmeravaju naše ponašanje ka određenom cilju i one uopšte ne moraju da budu realne”, kaže sagovornica Politike objašnjavajući dodatno da sve počinje javljanjem potrebe za nečim, zatim se nastavlja nagonom koji nas tera ka onome što nam je potrebno za zadovoljenje potrebe i zamišljanje cilja kojem težimo. Važno je da na kraju tog procesa i puta bude zadovoljstvo.
Šta je želja, a šta ljudska potreba
Ljudi često brkaju termin želja i potreba. S psihološkog aspekta, potreba za nečim uključuje neophodnost onoga što nam treba i to je ono što moramo da imamo da bismo mogli da funkcionišemo i živimo – to su voda, vazduh, hrana, san. S druge strane, želeti nešto ne znači da nam je to neophodno za opstanak ili dobro zdravlje, ali spada u nešto što nas čini srećnim, zadovoljnim.
Neostvarene želje izazivaju razočaranje
A kada se krećemo u polju želja, njihovo ispunjenje nekada zavisi od nas samih, a ako se odnose na druge ljude, jer najčešće želimo da budemo voljeni, prihvaćeni i uspešni, onda ne možemo tako jasno da utičemo na njihovo ostvarenje.
„I zadovoljenje želja je važno, ali nam ne zavisi život od toga. Iz želja proizilazi očekivanje. E, to je ono što može izazvati zadovoljstvo, ako smo želju ostvarili, ali i nezadovoljstvo, razočarenje, strah, bes pa i depresiju, ako nismo uspeli u nekim svojim projekcijama i namerama. Da biste ostvarili neku želju, morate je prvo definisati i imenovati, a uvek je bolje zadovoljavati jednu po jednu želju. Ta jasnoća nam pomaže. Moramo postaviti cilj koji može biti blizu ili daleko. Od toga zavisi brzina ostvarenja želje”, savetuje Ana Kujundžić.
Da li naše želje treba uvek da budu realne?
Ako smo poželeli nešto što je u realnom životu moguće ostvariti i to znamo i toga smo svesni, reč je o realnim željama. Ako želimo nešto neostvarivo i maštamo o nemogućim ciljevima, naše želje su nerealne.
„Ne mislim da nije u redu da imamo nerealne želje, zašto da ne maštamo. Kada bismo prestali da želimo, sanjamo i nadamo se, život bi izgubio smisao. Trudimo se da ostvarimo svoje ciljeve, to je u redu i poželjno je. Ali, važno je da sanjamo i ponekada malo i fantaziramo. Nikad ne znamo šta će se u danima pred nama dogoditi i da li će se od toga nešto i ostvariti”, kaže psiholog.
Želje i naše ponašanje
U odnosu na želje, naše ponašanje može biti pasivno, asertivno i agresivno. Kako ćemo reagovati zavisi od vaspitanja i navika stečenih u porodici i društvu. Asertivno ponašanje u odnosu na želje znači da su naše želje i potrebe podjednako važne koliko i potrebe i želje drugih.
„Nije dobro biti ponizan, inferioran, ne govoriti o svojim željama i dopuštati drugima da manipulišu. Isto tako je loše biti agresivan u odnosu na želje, nametati drugima svoje želje, maltretirati i ismevati druge, ne slušati ili ne prihvatati ono što govore”, smatra Ana Kujundžić.
Izvor: magazin.politika.rs
