Otuđenje – od svega i od svih, od sebe samih, jedni od drugih…
Pojedinac prenatrpan informacijama, poslovima, bombardovan stalnim lokalnim i svetskim krizama, traži neki smisao u svemu, neki odgovor na svaku novu krizu koja se plasira…
U tim traženjima najboljeg postupka, načina života, osiguranja, investitanja, penzija, kredita, hrane, moralnih stavova, kritičkih stavova, zdravlja, izbora i izbora o svim strujama u svemu dostupnim javlja se umor i preopterećenost…
Tolika da čovek ne može da podnese prisustvo drugog čoveka, neke tuđe još muke i misli…
Ne može da se uživi u tuđi svet jer je preopterećen svojim a ničijim…
U tome svemu, mlađe generacije a i starije mnogo brže dolaze do sindroma sagorevanja – na poslu, u roditeljstvu, u studentskim danima, u tinejdžerskim periodima, u školi, u obavezama…
A otuđenost u partnerstvu, u porodici, u poslu, u prijateljstvu, po nekim mnogim istraživanjima dovodi do pada imuniteta…
Naravno da sve što pišem, ne pišem jer sam pametna sve to prevazišla, nego upravo jer sam i sama u tome svemu…
Skoro uvek pišemo o sebi, jer kako bi se drugačije informacije i teorije pretvorile u znanje…
Otuđenost mi je reč u ovoj deceniji posle završetka studija, kada se nekako vratih u realan život, da ga živim…
I nije to dobro, na globalnom nivou, nije dobro stavljati dobrobit zajednice na nivo slobodnog vremena kog nikad nema…
Od toga smo satkani, od odnosa sa drugima i kroz druge…
Jedan klijent je rekao: “Ovaj svet je stvoren za samce, koji rade svoj posao ceo dan, predano i maksimalno i uveče odu u teretanu i to je to…”
Zahtevi društva ne ostavljaju vremena ni za partnerstvo, ni za decu, ni komšije, rodbinu i sve ostale…
Dok nama samima ne postane sve to prioritet, na uštrb nekih drugih prioriteta…
U čemu vama najviše prođe dan, u kojoj aktivnosti, sa kim je radite, jel sami ili sa nekim?
Kako birate prioritete u danu?
Izvor: Moj psiholog
Divno