Piše: Milan Damjanac, psihoterapeut
Pošto stalno pričamo o ljubavi koju deca moraju dobiti u svojim porodicama kako bi bile zdrave individue, red je da prozborim koju o tome šta jeste roditeljska odgovornost.
Prvo, roditeljska odgovornost je mentalno zdravlje samih roditelja. Ukoliko roditelj nije emocionalno pismen, i ne zna kako se oseća, kada i zbog čega, neće moći tome ni da nauči dete.
Drugo, roditelj mora biti u stanju da prepozna sopstvenu vrednost, kako ne bi sopstveno dete tretirao sa prezrenjem kojim tretira samog sebe.
Treće, roditelj mora da razume da je ideja imanja deteta, kao i ideja nemanja deteta jednako sebična. Ne postoji tako nešto kao što je altruistična odluka o bilo čemu. Sve što radimo, radimo iz sopstvenih potreba. Samim tim, svesnost o tome podiže mogućnost da shvatimo da odluka o imanju deteta podrazumeva i dozu odgovornosti prema detetu, ali i drugim članovima društva.
U prevodu, da bi dete izraslo u dobru osobu, nije potrebna samo ljubav, nego i jasna disciplina. Potrebno je da roditelj nauči kako da podrži određeno ponašanje kod deteta i da ima sluha za dečije potrebe.
Roditelj je taj koji je odgovoran za vaspitanje deteta, i vrlo je važno da bude svestan da on vaspitava dete, a ne dete njega.
To proizilazi iz jednog vrlo važnog aspekta priče, a to je sposobnost da se bude kriv.
Najvažniji deo roditeljske odgovornosti je sposobnost da podnesete krivicu nakon što uradite nešto što detetu nije po volji. Roditeljstvo je transmisija vrednosti. Ukoliko niste u stanju da se nosite sa krivicom usled detetovog neodobravanja vaših akcija, stvorićete jako loše dugoročne posledice po dete.
To što popuštate detetu onda kada ne bi trebalo, nije ljubav, nego vaša nesposobnost da se izborite sa krivicom. Dugoročno, pravite detetu medveđu uslugu, pošto ga svet neće tretirati onako kako ga vi tretirate.
Stoga, najvažnije što kao roditelj morate biti u stanju je da priznate sebi da ste ljudsko biće, da ste u stanju da pogrešite, i da je to u redu. Nema savršenog roditelja. Isto tako, morate biti u stanju da priznate sebi i reagujete ukoliko primetite da detetu nije dobro ili da se nešto dešava što može da ugrozi dete, vas ili druge ljude.
Ne možete zaštititi dete od sveta i socijalne sredine. 2/3 vremena dete provodi van kuće. Ono što, doduše, jeste vaša odgovornost je da razumete da morate u svakom trenutku znati da li je dete dobro ili nije. Detalje nećete nikada znati, pošto komunikacija između roditelja i deteta nikada nije potpuno otvorena, ali možete znati da nešto nije kako valja.
Velika zabluda je da roditelji ne znaju šta je sa njihovom decom. Roditelji vide, ali ne žele da znaju. Da biste postali roditelj, ne treba vam ni diploma, ni sertifikat, niti mentalno zdravlje. Samim tim, roditelji su isti onakvi kakvi su i ljudi koje srećete: nesavršeni, često u velikim problemima. Međutim, deci roditelji jesu autoriteti i njihovo mišljenje jeste najvažnije.
Potrudite se onda da shvatite da ste odgovorni da reagujete kada vidite.
Izvor: Psihoterapija Milan Damjanac
