Sudeći prema novom istraživanju, postoji lek da deca brže i bolje zapamte koje zadatke moraju izvršiti i koja pravila poštovati. Naučnici kažu da će deca bolje reagovati na pisana uputstva nego na verbalna ili usmena. Naime, nova studija je potvrdila da je “autoritet pisane reči” kod odraslih itekako primenjiv i na decu, a dobra vest je da funkciše već kod 4-godišnjaka.
Čak tri četvrtine ili 75 posto dece uzrasta od 4 do 6 godina, češće su poslušala uputstva roditelja kada su one bile napisane na papiru. Čini se da na decu deluje sam čin zajedničkog zapisivanja pravila na papir.
Međutim, “čarolija” deluje samo ako deca već sama znaju čitati. Ako pravila ne znaju sama pročitati, neće ih ni slediti.
“Mislimo kako na decu deluje ponašanje roditelja koji koriste mnoga pisana uputstva poput kuvara, menija ili karata i smatraju ih autoritativnim informacijama”, kazala je Ketlin Korivo, vođa istraživanja sa Bostonskog univerziteta.
Već je odavno poznato da odrasli zapisane informacije smatraju verodostojnijima i tačnijim od usmenih. Na primer, radije će slediti uputstva recepta za kolače nego se osloniti na usmena uputstva. Osim toga, odrasli smatraju da ako je nešto zapisano, verovatno je i višestruko provereno. Ali do sada nije bilo poznato da se deca ponašaju na isti način.
Ovo istraživanje možete već danas pokušati primeniti u svojoj porodici. Zapišite pravila, a zatim ih zajedno s decom pročitajte i okačite na frižideru ili nekom drugom vidnom mestu. Uputstva neka budu jednostavna, npr., “raspremiti igračke” i za manju decu pisane velikim štampanim slovima kako bi ih sama mogla pročitati.
Stručnjaci kažu da deca u 75 posto slučajeva poštuju zapisana uputstva.
To svakako ima veze s time da deca doživljavaju pisani tekst kao mehanizam za sticanje znanja. Kada uče čitanje, deca ubrzano počinju pisani tekst doživljavati kao autoritativni izvor informacija koje će im trebati u svakodnevnim aktivnostima. Imaju jednostavno više poverenja u instrukcije koje su zapisane od onog što čuju usmeno. No sve se svodi na to da deca posmatraju roditelje koji se takođe oslanjaju na pisane upute (karte, recepte, etikete, letke, kataloge i sl.) te ih oponašaju kako bi se naučili funkcionisati u okolini i rešavati probleme.
Izvor: Klinfo/Moj pedijatar
