Božidar Mandić: Kad dete ponovo bude dete, svet će sasvim drugačije izgledati

„Dete je za mene jedan filozofski, religijski, spiritualni aspekt.  Ja najviše učim od deteta – i sam sam neka vrsta deteta“

„Rečenica koju volim da „sejem“ za budućnost (jer ovo je vreme semena – da nešto posadimo – a ne treba mi da brinemo da li će nići)  je „Da dete ponovo bude dete“. Onda će svet sasvim drugačije izgledati…. Ja se ne stidim da živim detinjstveno, ne detinjasto, ne infantilno, ali da u sebi nosim to dete, koje brzo oprašta, koje veruje u sopstvenu kreaciju, koje voli prvog do sebe. Nećete naći deteta koje te elemente ne poseduje… Ja nisam viđao čak ni kriminalce koji se nisu divili tom neverovatnom dolazećem biću koje se zove dete“

„Ja bih voleo da ovaj svet počne da uči od dece. To sam nazvao „decijarhat“. Da dođe vreme umetnosti, plesa, kad imao viška vremena. Dete je za mene impresija bez greške…. Roditelj je zreo kad podržava svoje dete, i kad mu daje veliku slobodu.“

„Mi danas prepoznajemo dete od pet godina koje je već puno straha ako mu priđeš… Napravljena je jedna vrsta represije, straha preko medija, da je pedofilija na sceni. Da treba čuvati dete, s jedne strane lažno da ga treba čuvati  a s druge strane „ostavi ga pred ekranom i nemoj nikad da ga pogledaš, oče i majko“. Tako da se u decu ugrađuje ogromna količina straha i to će za dvadeset godina biti veoma poslušni ljudi, kao što i danas vidimo ljude kako su poslušni prema raznim centrima tržišne, kupoprodajne kulture… Dete je danas puno straha i lako je vođeno.. Međutim, jedno odgovorno biće ne treba da ima strah, treba da ima poštovanje prema raznim izazovima. Hrabrost bi trebalo da bude vrlina koju roditelji i društvo pomažu da se kod deteta razvije, da ima svoj identitet, da ne bude samo brojka u masi koju vode nekad diktatori, ili taj šljašteći kapitalizam… Čovek danas ne živi sopstveni život između ostalog zato što nema hrabrosti, a to se započinje u korenu, a to je za mene nedopustivo, decu, naprotiv, treba učiti da se oslobađaju… „