Kako mislite ne mogu da ih nose?! Pa mi smo satić kupili. I platili smo ga sto evra. Pa ne mogu ja sad sinu reći da ne može da ga stavi na ruku.
Foto: Freepik
I svi smo tu. Mi koji smo ispratili prvake. Direktorka. Pedagog. Psiholog. Učitelji.
Dobrodošlica. Veliki komad priče o nasilju. Dužnosti. Obaveze. Svi smo na istoj strani. Poziv na saradnju. Otvorenost za predloge. Neko? Bilo ko?
I kad su sve te manje važne teme gotove, jer bezbednost dece, poverenje u one čijim ih rukama predajemo, mi kao osnovni model svojoj deci i td., ne moraju baš sada, iskoči jedina tema koja privuče pažnju i izazva polemiku…
A satić smartić?
Kako mislite ne mogu da ih nose?! Pa mi smo satić kupili. I platili smo ga sto evra. Pa ne mogu ja sad sinu reći da ne može da ga stavi na ruku. Pa on će se toliko razočarati. Mislim, ko je vama kriv što ga niste kupili. Znam ja da je on uvek pod nadzorom. Smartić odvlači pažnju? Koja je poenta ako stoji u rancu? Ali, evo, ja ne znam kako da mu zabranim.
Prvi dan. Prvi roditeljski. I već prvo suprotstavljanje pravilu, uspostavljenom zbog dobrobiti naše dece i uprkos tome što će sedamnaest sekundi biti tužni što u školu ne nose satić smartić. Od sto evra.
Dragi mi (roditelji),
U školu se dolazi na vreme jer gledate u svoj sat.
Ne puši se u školskom dvorištu.
Ne preseca se put deci drugog odeljenja, onda kad ste vi već ispratili svoje dete.
Ne daju se knjige učiteljici u kesi da ih ona nosi, dok dete ima svoj ranac i dve sveske u njemu.
Kaže se dobar dan.
Ne ulazi se sa psom.
U školu se ulazi kao u bilo koju instituciju koja ima svoj pravilnik o oblačenju, a i mi svest o tome kako treba.
Priredba traje i nakon što vaše dete završi recital, pa i druga deca žele da ih čuju.
Kada u redu pozdravljate drugare iz vrtića, pozdravite i ostalu decu koja stoje sama, odmah tu do vas.
Škola nije nešto usput. Škola je glavni cilj.
I kada se prema njoj budemo odnosili ljubazno i sa poštovanjem, kada polazak u školu budemo doživljavali kao praznik, svečanost, kada budemo uvažavali sve ono što škola jeste, ona će nam vratiti istom merom. A mi ćemo grliti male ljude, ljubazne i solidarne, kulturne i vaspitane, onakve kakvi još imaju šansu da budu.
Sa ili bez sata.
Ali sa kompasom!
Srećno!
Autor: Maja Radović / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nastavnici o lošim rezultatima na inicijalnim testovima: “Nekada su služili da utvrdimo znanja, a danas neznanje”
Stalna praksa na početku školske godine su provere znanja koje đaci donose iz prethodnih godina školovanja, takozvani inicijalni testovi. Oni se rade kako bi učitelji i nastavnici videli koliko deca...
Slika škole danas: Nastavnici prinuđeni da gledaju u ekrane dok deca gledaju u telefone ispod stola
"Poražavajuće je kada uđete u učionicu - vi neretko možete zateći nastavnike koji gledaju u ekran i decu koji gledaju u telefone ispod stola. Jel to ono što želimo? Ja...
Švedska naprasno prekida digitalizaciju nastave. ‘Deca nam zbog tableta i aplikacija ne znaju da čitaju i pišu, vraćamo udžbenike’
Bili su predvodnici u uvođenju novih tehnologija u škole. Sada je tome došao kraj. Švedska se vraća tradicionalnim obrazovnim metodama s naglaskom na štampane knjige, čitanje i vježbanje pisanja i...
Najmanje pet dana suspenzije za đake izgrednike
Nastavnici stalno ukazuju da su im „ruke vezane” propisima, da učenike koji se bahato ponašaju ne mogu da izbace ni sa jednog časa. Ako nova pravila zažive u praksi, od...
Nema komentara.