Moderna deca tako nikada ne nauče kako da se igraju, uprkos tome što im je u genetskom kodu zapisan smisao za igru i male bezbrižne šale, jer to decu i čini toliko različitim od nas velikih.
I nemojte stoga misliti da je vrlo lako (i pogrešno) biti neaktivan roditelj – uh, ne …. to ne znači da ćete svoje dete pustiti da radi ili baš sve što hoće, ili što god im padne napamet. Koliko god zvuči kontradiktorno – neaktivan roditelj je ustvari vrlo odgovoran roditelj koji će svojim neučestvovanjem u dečjoj zabavi zapravo podsticati veru u dete da ono to može i samo! Takva će deca i u kasnijem životu najpre da pokušavaju sama, a tek ako zapnu zamoliće roditelje da im malo pomognu (oko crteža, zadataka, izrade flipera i kućice za barbiku od kartonske ambalaže, a kasnije i mnogih drugih redovnih obaveza).
Zato, ako mislite da ste jako odgovoran roditelj jer po čitav dan vodite svoju dečicu od institucije do institucije gde imaju kvalitetnu i organizovanu zabavu, a u kući su na gotovs spremne sve tehnikalije plaćene hiljadama i hiljadama dinara, stanite i zamislite se. Niste odgovorni jer vaše dete vjerojatno nije srećno!
Kako popraviti već gotovu stvar?
Ako ste se prepoznali u svom „neodgovornom“ ponašanju, znajte da se stvar može popraviti jer deca se u stvari jako brzo naviknu na sve što im se „nametne“ – bilo to dobro ili loše.
Ukoliko ste s početkom školske godine upisali svoje dete na neku od aktivnosti izvan vrtića ili škole, porazgovarajte s detetom i vidite čine li ga one srećnim, jesu li zadovoljni, da li im se to radi ili ne. Ukoliko je dete vrlo zadovoljno i jedva čeka novi čas baleta, engleskog, klavira ili fudbala – odlično! Ipak pripazite da količina vremena posvećenog tim aktivnostima ne premašuje količinu vremena koje bi trebalo da bude slobodno vreme za igru, odnosno razvijanje njihove mašte i kreativnosti koje svako dete ima skrivene u sebi.
Dozirajte gedžete! Jeste li se ikada našli u situaciji da ste svom detetu iz nekog razloga (kazna) na koji dan zabranili crtaće i igrice? Sećate li se te silne ljutnje koja je trajala od nekoliko minuta do nekoliko sati, a kada se dete pomirilo sa situacijom jednostavno se okrenulo samostalnoj igri. Odjednom su znali kako da se zabave – uhvatili su se lutkica, kockica, autića i veselo se uputili u svoj mali dečji svet.
Igrice i crtaće okrenite u svoju i njihovu korist pa ih tako podstaknite da provedu vreme crtajući Anu i Elzu, od kartona naprave pistu Munje Mekvina (svakako budite uz njih da im malo pomognete i savetujete ih) ili neka ih jedan dan iz vrtića dočeka vesela ulica na podu sobe (iscrtana običnom krep trakom). Verujete, provešće sate kako bi samo obogatilo saobraćajnicu, od poda napravilo malo selo, a koliko će vremena potrošiti na igru, tome se možete samo veseliti.
Besposlen roditelj zato neće ostaviti svoje dete na milost i nemilost slobodnog vremena, ali biće tu toliko da podstakne maštu. Pa zato dok besposličarite smislite čime ih pogurati – potiho im pripremite torbicu iznenađenja sa stvarima, igračkama, priborom od kojih će im samima proraditi kliker kako da se samostalno zabave!
Izvor: Index.hr
