Neželjene reakcije na hranu se dele na: toksične i netoksične. Toksične se javljaju kod konzumiranja hrane zaražene bakterijama, virusima ili toksinima. Netoksične (reakcije preosetljivosti) mogu biti alergijske (imunološke) i nealergijske (neimunološke). Alergijske reakcija na hranu ili nutritivne alergije se nazivaju i nepodnošljivosti hrane (food hypersensitivity), dele se na IgE-zavisne i IgE-nezavisne alergije, a nastaju jer hrana deluje kao alergen (antigen) i izaziva imunski odgovor u organizmu (stvaranje antitela). Alergeni su fragmenti hrane, proteini ili aditivi. Neimunološke ili pseudoalergijske reakcije na hranu (food intolerance) mogu nastati usled nedostatka enzima, npr. laktaze, pa osobama sa takvim poremećajem smeta mleko, odnosno mlečni proizvodi.
Smatra se da 5 – 8% dece ima neki oblik opšte preostljivosti na namirnice, a oko 2,5% ima pravu alergiju na hranu. Alergija na proteine kravljeg mleka je vodeći uzrok nutritivnih alergija u detinjstvu, javlja se 2,5-3,5% u odnosu na ostale alergene iz hrane.
Reakcija i glavni simptomi
Reakcija se najpre javlja na mestu ulaska alergena, odnosno oko usta u obliku perioralnog eritema, edema usana, jezika i nepca, što se naziva oralni alergijski sindrom (OAS). Kožne manifestacije su urtikarija, koja može biti i generalizovana, angioedem, atopijski dermatitis, ekcem ili vaskulitis. Simptomi i znaci od strane gastrointestinalnog trakta se nazivaju gastrointestinalna alergija. Kliničkom slikom može dominirati abdominalni bol, dijareja, krv u stolici i opstipacija, a endoskopskim ispitivanjem se dijagnostikuje ezofagitis, gastritis, enteritis ili kolitis. Kod neke dece nastaju respiratorne tegobe kao što su rinitis, laringealni stridor, vizing, kašalj ili astma. Gastrointestinalni poremećaji mogu biti izolovani ili udruženi sa promenama po koži i respiratornim tegobama. Ponekad se bolest manifestuje razdražljivošću, nenapredovanjem, odbijanjem mleka ili proizvoda od mleka, bez drugih poremećaja. Druge, ređe pojave su otitis, migrena, hiperkinetski sindrom, insomnija, nefropatija ili artritis. Praktično svaki organ ili organski sistem može biti zahvaćen. Sistemska anafilaksa koja ugrožava život je veoma retka kod dece. Mnoga deca imaju simptome od strane najmanje dva organska sistema, što treba da pobudi sumnju na moguću alergiju na proteine kravljeg mleka.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnoza se zasniva na podacima dobijenim anamezom ishrane, kompletnim kliničkim pregledom, ličnom i porodičnom anamezom i rezultatima laboratorijskih i drugih ispitivanja koja su prilagođena tipu hipersenzitivnosti i karakteru tegoba (kožne probe, imunološki testovi, endoskopska ispitivanja i provokacioni testovi). Ni jedan od postojećih dijagnostičkih testova ne može u potpunosti da potvrdi ili isključi dijagnozu. Eliminaciona dijeta i provokacija mlekom su zlatni standard za postavljanje dijagnoze. Ukoliko dete doji, dojenje se nastavlja, a majci se uvodi eliminaciona dijeta bez mleka i mlečnih prizvoda, kao i suplementi kalcijuma u dozi od 1g dnevno. Ako dete koristi adaptirane mlečne formule ili kravlje mleko, u ishranu se uvode specijalne, ekstenzivno hidrolizovane formule kod kojih su proteini mleka razgrađeni na nisko alergogene peptide (mogu biti hidrolizati kazeina ili hidrolizati protina surutke). U slučaju da pacijenti ne reaguju na ovu terapiju preporučuju se mlečne formule na bazi aminokiselina koja sadrže 100% čiste aminokiseline, bez peptida, pa ne dolazi do alergijske reakcije. Brza klinička remisija posle isključivanja mleka i mlečnih prizvoda iz ishrane govori u prilog alergije na proteine kravljeg mleka. Alergiju na proteine kravljeg mleka deca najčešće prerastu (overgrowth alergy). Prospektivne studije pokazuju da 50% dece gube simtome do kraja prve godine, 80% do kraja treće godine, a čak 90% do kraja šeste godine života. Ukoliko ne prođe do šeste godine, najverovatnije će preći u adultni oblik. Mnoge studije dokazuju da ekskluzivno dojenje ili ishrana humanim mlekom bar četiri meseca ima protektivni efekat, posebno kod dece sa visokim rizikom za pojavu alergije, kao i da dojenje nije kontraindikovano kod alergije.
Dr Biljana Alimpić, pedijatar-dijetolog u Institut za majku i dete “dr Vukan Čupić”, Beograd
 Lino kašice – ukusni i zdravi deo detinjstva- Advertisement -
Posvećujući pažnju potrebama mališana, u saradnji sa pedijatrima i nutricionistima, kompanija Podravka razvila je široku paletu proizvoda namenjenih najmlađima. Svi proizvodi su napravljeni u skladu sa najsavremenijim tehnološkim postupcima. Medvedić Lino kao zaštitni znak velike, ukusne i zdrave čarolije, postao je i jedan od zaštitnih znakova detinjstva generacija mališana. Decenijama unazad, nepogrešiva receptura, kvalitet i ukus su bile razlog zbog kojeg su se mame odlučivale na Lino paletu. Ova tri aduta su i te kako osnova Lino voćne kašica Jabuka i keks, koja je hranljiva i lako varljiva, blagog i prijatnog ukusa sa visokim procentom voća kontrolisanog porekla i kvaliteta, bez dodatnih zaslađivača, šećera, glutena, konzervansa, boja i aroma. Njena prednost je i u tome što se nalazi u staklenim, sterilnim, čašicama i zgodna je za upotrebu, pa se bebi može dati u svakom trenutku, u toplini doma ili tokom zimske šetnje.
|
