Ambicioznost koja "guši" dete: Škola, fudbal, gitara, balet, a za vikend... plivanje!

Kada školsko zvono “odjavi” poslednji čas mnogim klincima aktivnosti tek počinju. Po danima se smenjuju časovi engleskog, gitare, fudbala, baleta, a vikend je rezervisan za plivanje. Jelena Holcer, psiholog kaže za portal “Super žena” da roditelji treba da shvate da je važnije od bilo kakve aktivnosti da sa svojim detetom provodete kvalitetno vreme. Osmeh, dodir i topla reč se podrazumevaju.

Nekada se život pretvori samo u rad i obaveze, a veoma je važno da naše vreme, kao i vreme naše dece bude “prošarano” slobodnim aktivnostima, kada ćemo se besciljno odmarati, izležavati.

Međutim, nisu retki i sve su češći slučajevi kada roditelji sa svog posla trče, jure na drugi – da budu vozač svom detetu. Da li iz preterane lične ambicije, pomodarstva ili jer im je lakše tako, tek roditelji često preteruju.

Jelena Holcer, psiholog i vlasnik “Škole za roditelje”, objašnjava da postoji nekoliko razloga za ovakve situacije.

“Ne opterećujte dete ambicijama iz svog detinjstva. Svako dete ima svoja sopstvena interesovanja, potrebe, želje i obavezu da se prilagodi svom sopstvenom a ne vašem vremenu. Uzdržite se da ga preterano opterećujete van škole, jer škola, sama po sebi, za većinu dece, već predstavlja teret. Takođe, nemojte dete da upisujete nigde pre pet i po godina“, objašnjava naša sagovornica.

Stalne zamene aktivnosti i odustajanje

Mnogi roditelji se suočavaju sa problemom da njihovo dete brzo izgubi interesovanje za pojedini sport i želi ili promenu ili odustajanje.

“Princip “moraš da završiš kad nešto započneš” imate priliku da vežbate na mnogim aktivnostima svakodnevno. Ali, kada je sport u pitanju, bolje je da dete menja sportove nego da se bavi onim što mu ne predstavlja uživanje i zabavu”, savetuje psiholog Jelena Holcer.

Preterano ambiciozni roditelji

Poslednjih godina veoma često možemo čuti termin “hiperaktivno dete”, dok se o hiperaktivnim roditeljima retko govori. Oni imaju teškoća da prate ritam svog deteta i da prepoznaju njegova prava interesovanja, “guše” dete svojom ambicioznošću, a njihova očekivanja prevazilaze mogućnosti trenutnog detetovog uzrasta. Preterano ambiciozni roditelji koji insistiraju da njihovo dete pohađa veći broj vanškolskih aktivnosti, čine više grešaka istovremeno: zamaraju dete, smanjuju mogućnost zajednički provedenog vremena, što utiče i na celokupni njihov odnos a neretko, svoju ulogu roditelja pretvaraju nesvesno u ulogu taksiste. Odvozeći dete sa jedne na drugu vanškolsku aktivnost, ovi roditelji veruju da je to najviše što mogu da učine za svoje dete, iako bi, možda, dete izabralo da sedi u kući i čitaju knjigu ili zajedno gledaju crtani film.

1 2 Sledeća strana